Sindrom nervoznih creva, refluksna bolest i hronična upala creva: U čemu je razlika i zašto je važno da to znamo?
BS, GERB i IBD su tri različita poremećaja organa za varenje, koji se često mešaju jer imaju slične simptome. Evo kako da ih razlikujete i pravilno prepoznate, ali i šta možete da uradite da sebi olakšate.
Naš sistem za varenje je veoma složen i ne sastoji se samo od želuca. On obuhvata sve od usta, ždrela i jednjaka, preko želuca i tankog i debelog creva, do rektuma i anusa, ali i dodatne organe poput jetre, žučne kese i pankreasa. S obzirom na to koliko je sve to povezano i osetljivo, nije čudo što se razne bolesti sistema za varenje često mešaju, a simptomi pogrešno tumače.
Tri stanja koja se najčešće mešaju su:
- Sindrom iritabilnih ili nervoznih creva (IBS)
- Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)
- Inflamatorna bolest ili hronična upala creva (IBD)
Na prvi pogled deluju slično, ali zapravo su potpuno različiti poremećaji.
Koja je razlika između IBS-a, GERB-a i IBD-a?
Sindrom nervoznih creva je funkcionalni poremećaj. To znači da creva izgledaju potpuno zdravo, ali ne funkcionišu kako treba, objašnjava dr Mahadevan, specijalista gastroenterologije iz bolnice Gleneagles u Čenaju.
- Osobe koje imaju IBS često se žale na nadimanje, gasove, grčeve u stomaku, proliv ili zatvor, ali bez ikakvog oštećenja creva koje bi se moglo videti na snimcima ili analizama - naglašava dr Mahadevan.
GERB je bolest jednjaka, kod koje kiselina iz želuca vraća se nagore i izaziva gorušicu, osećaj pečenja u grudima, neprijatan ukus u ustima i vraćanje hrane.
- IBD je hronična upalna bolest, kod koje koju imuni sistem napada sopstvena creva, auključuje Kronovu bolest i ulcerozni kolitis. U pitanju su ozbiljna stanja koja izazivaju trajne upale i oštećenja sluzokože creva, često praćena krvarenjem, gubitkom telesne mase, bolovima i jakim prolivima - navodi doktor.
Kako prepoznati koji je poremećaj u pitanju?
Iako se svi ovi poremećaji mogu javiti sa bolovima u stomaku i promenama u pražnjenju creva, postoje razlike.
- IBS je najčešće praćen naizmeničnim zatvorom i dijarejom, koji se smanjuju nakon pražnjenja creva.
- GERB izaziva osećaj pečenja iza grudne kosti (gorušicu), posebno posle jela ili kad legnete.
- IBD je ozbiljniji - prati ga stalna dijareja, bolovi u stomaku, krv u stolici, umor i mršavljenje.
Da bi se postavila tačna dijagnoza, potrebno je uraditi razgovor sa lekarom, analize krvi i stolice, endoskopiju ili kolonoskopiju, kao i snimanja po potrebi.
Zajednički okidači
Zanimljivo je da neka ponašanja mogu da pogoršaju sva tri stanja. To su stres, neredovna ishrana, loš san, previše prerađene hrane, kao i određeni lekovi (npr. lekovi protiv bolova kao što su brufeni i slični).
Zato je važno u svakom slučaju raditi na smanjenju stresa, promeni načina ishrane i poboljšanju životnih navika.
Kako se leče ova stanja?
Zbog sličnih simptoma, često se dešava da ljudi pogrešno zaključe šta im je, a ponekad i sami lekari. Dr Mahadevan upozorava da pogrešna dijagnoza može da odloži pravu terapiju i izazove ozbiljne posledice.
- Na primer, ako neko ima upalnu bolest, a dobije terapiju za nervozna creva, može da dođe do oštećenja creva jer se ne leči osnovna bolest. Slično, refluksna bolest ponekad može da bude pogrešno shvaćena kao problem sa srcem, što može da bude opasno - ističe.
Zato je važno da se osoba temeljno pregleda i da se tačno utvrdi o čemu se radi.
Evo kako se obično pristupa lečenju:
- Sindrom nervoznih creva: Najviše se pomaže promenom ishrane (npr. low-FODMAP dijeta), tehnikama za smanjenje stresa i lekovima za ublažavanje simptoma.
- Refluksna bolest: Leči se lekovima koji smanjuju lučenje želudačne kiseline (inhibitori protonske pumpe), ali i promenama načina ishrane i gubitkom viška kilograma.
- Upalna bolest creva: Zbog toga što je to hronično upalno oboljenje, često su potrebni lekovi koji smiruju imuni sistem (imunosupresivi i biološki lekovi), kao i posebna ishrana i redovne kontrole.
- Iako IBS, GERB i IBD imaju neke slične simptome, oni su različite bolesti i ne smeju se lečiti na isti način. Ako se pogrešno postavi dijagnoza, terapija neće pomoći, a mogu se javiti i ozbiljne komplikacije. Zato je važno da znamo razlike među njima i da na vreme reagujemo. Uz pravilnu dijagnozu, promene u načinu života i odgovarajuću terapiju, moguće je uspešno kontrolisati ove poremećaje i značajno poboljšati kvalitet života - poručuje dr Mahadevan.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs