Šta je digitalni autizam? Logoped otkriva kako preterano korišćenje ekrana menja mozak dece
Deca koja od najranijeg uzrasta provode sate pred ekranima sve češće pokazuju zabrinjavajuće obrasce ponašanja slične autizmu.
Živimo u vremenu potpune digitalizacije - ekrani su postali deo svakodnevnog života, pa i detinjstva, čak od najranijeg uzrasta. Mnogi roditelji, zbog brzog tempa života i nedostatka vremena, (ne)svesno dozvoljavaju da deca provode sate ispred telefona, tableta ili televizora, ali to ima i svoju cenu, jer preduga izloženost ekranima može ozbiljno da ugrozi dečji razvoj.
Na ovu temu razgovarali smo sa master logopedom Marijanom Mirković iz Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju "Prof. dr Cvetko Brajović", koja objašnjava šta je to što stručnjaci nazivaju "digitalni autizam", kako nastaje, kako ga prepoznati i najvažnije, kako pomoći detetu.
- Digitalni autizam ili ekranizam je zavisnost od bilo koje vrste ekrana, najčešće od mobilnog telefona, ali i od kompjutera, TV-a, tableta. Ovaj pojam nije zvanična dijagnoza, već je zaživeo u stručnoj praksi kako bi se njime opisao skup prolaznih, ali ozbiljnih simptoma koji se ispoljavaju u ponašanju dece koja su prekomerno izložena digitalnim sadržajima - sugeriše naša sagovornica.
Posledice po razvoj deteta
Sva istraživanja pokazuju da poslednje generacije dece svakodnevno provode po nekoliko sati uz ekrane. To prekomerno korišćenje digitalnih sredstava dovodi do slabijeg razvoja govora - kako razumevanja tako i izražavanja - zaostajanja u emocionalnom i kognitivnom razvoju, poremećaja pažnje i ponašanja, nedostatka komunikacijskih i socijalnih veština, kašnjenja u razvoju simboličke igre i motorike, navodi logoped.
- Mozak deteta, naročito u ranom uzrastu kada je izuzetno osetljiv, biva hiperstimulisan neprimerenim vizuelnim i auditivnim sadržajima, što se, prema istraživanjima, negativno odražava na celokupan razvoj - naglašava Marijana i dodaje:
- U tom slučaju deca ne reaguju na poziv imenom, ne obraćaju pažnju na osobe u neposrednoj blizini, povlače se u sebe, bivaju senzorno dezintegrisana, okupirana sadržajima sa ekrana. Takođe, mogu da ispoljavaju izmenjeno ponašanje - recimo da često koriste iste igračke na isti način, a može se pojaviti i agresivan odnos prema osobama u okruženju, jer ne umeju verbalno da izraze svoje potrebe.
Da li je to zaista autizam?
Autizam je neurorazvojni poremećaj sa kojim se dete rađa i koji se ne može izlečiti, već se simptomi mogu ublažiti, pod uslovom da ima kapacitet za razvoj, odnosno odgovarajući nivo inteligencije, objašnjava naša sagovornica. Ako se dete sa autizmom izlaže intenzivno ekranima u prvoj godini života, razviće težu kliničku sliku.
- Dete sa digitalnim autizmom nema autizam, ali ispoljava simptome u ponašanju iste ili slične autizmu, zbog preterane upotrebe digitalnih uređaja. Ti poremećaji se uočavaju već na uzrastu od 3-4 godine. Kada se detetu koje je zavisno od ekrana zabrani njihova upotreba, ono će relativno brzo promeniti svoje neprimereno ponašanje, uključiće se u realan svet oko sebe, počeće da razvija govor i komunikaciju, osmisliće svoju igru i više će se kretati - navodi Marijana.
Primeri iz prakse
Naša sagovornica otkriva da se u praksi susreće sa velikim brojem dece koja imaju kašnjenje u govoru, ispade u ponašanju, izmenjenu pažnju i interakciju sa sredinom. Njihov centar interesovanja je mobilni telefon, od koga se teško odvajaju i nije ih lako preusmeriti na druge korisnije sadržaje. Potrebno je uložiti veliki napor i stručno znanje da bi se pridobili za saradnju i podstakli na razvoj govora, komunikacije, interakcije i promenili svoje ponašanje na bolje u svakom pogledu, dodaje.
- Imam primer dečaka koji je po nekoliko sati dnevno provodio uz mobilni telefon, odbijao je da jede bez telefona, uspavljivao se uz telefon. Posledica takvog ponašanja bila je ozbiljno kašnjenje u govorno-jezičkom i socioemocionalnom razvoju, koje je tretirano nekoliko godina - opisuje Marijana i nastavlja:
- Drugi dečak, koji je previše gledao crtane filmove i igrao video igrice na telefonu, postao je razdražljiv, nestrpljiv, plačljiv, nemiran, sa pojačanom pažnjom prema ekranima i nezainteresovan za sve druge sadržaje. Zbog takvog ponašanja uputila sam ga na redovne kontrole kod dečjeg psihijatra i neurologa. Svi EEG nalazi su mu bili izmenjeni, a poslednji je pokazao lake epileptiformne promene. Poslat je na dalju dijagnostiku.
Šta kaže nauka?
Istraživanja pokazuju da prekomerno gledanje ekrana, bilo koje vrste, menja strukture dečjeg mozga, opominje logoped. Zar je potrebno ubeđivati roditelje da su promene u mozgu dublje što dete više gleda u ekrane?
Utvrđeno je da deca koja pred ekranom provode duže od dva sata dnevno pokazuju slabije rezultate u razmišljanju, jezičkom izražavanju, imaju slabije pamćenje, kratkovidost, nesanicu. Kasne i u razvoju mašte, igre i telesnih aktivnosti.
Šta roditelji mogu da urade?
Naša sagovornica naglašava da joj iskustvo pokazuje da roditelji ne bi trebalo da izlažu decu ekranima pre navršene treće godine. Ako nemaju drugi izbor, trebalo bi da budu uz svoju decu i da kontrolišu šta gledaju, ali ne duže od 30 minuta dnevno.
Istraživanja, međutim, otkrivaju da dete u proseku provede dnevno po tri sata uz ekrane, a svega četrdesetak minuta u razgovoru sa roditeljima, što je zaista poražavajući podatak, dodaje.
- Praksa nas uči da decu ne treba umirivati, hraniti i uspavljivati uz ekran. Mališani bez prirodnog iskustva neće znati niti moći da se nose sa svakodnevnim izazovima i događajima na pravi način. Takođe, neće razvijati adekvatnu komunikaciju sa okolinom i ljudima, neće znati da se služe stvarima u okruženju na funkcionalan način i neće razvijati potrebne veštine za zdrav razvoj - poručuje Marijana Mirković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.