Sa AUTIZMOM se rađamo: Logoped otkriva prve znake na koje roditelji treba da obrate pažnju

- U pitanju su kratak kontakt očima, ne odazivanje na svoje ime, dete se slabo smeje ili često ima izraz lica bez emocija, ne uključuje se u elementarne interaktivne igre, ne izvršava verbalne naloge, ne pokazuje razumevanje niti interesovanje za govor okoline, kasni sa pojavom prve reči, ne imitira jednostavne verbalne podražaje roditelja (glasove, onomatopeje), ne koristi pokrete rukama, kao što je mahanje, slanje poljupca, nema pokazni gest, zagleda se u svoje šake, ne deli svoja interesovanja sa drugima, ne pokazuje omiljenu igračku, ne primećuje osećanja drugih, okupirano je više sobom i neobičnim interesovanjima - navodi Marijana Mirković.

Kako nastaje?

U prethodnih desetak godina istraživači ukazuju da na pojavu autizma mogu da utiču isprepleteni genetski i faktori sredine, mada specifični geni još nisu potvrđeni. Faktori rizika za autizam uključuju prisustvo člana uže porodice koji je autističan, određene genetske mutacije, fragilni X sindrom i druge genetske poremećaje, starije roditelje, nisku telesnu težinu na rođenju, metaboličke neravnoteže, izloženost teškim metalima i toksinima iz životne sredine, virusne infekcije kod majke, izloženost fetusa određenim lekovima...

Dan ponosa ljudi sa autizmom obeležen je juče, a naša sagovornica otkriva na koje rane znake bi roditelji trebalo maksimalno da obrate pažnju i u skladu s njima odmah reaguju.

- Rani znaci ne pojavljuju se kod sve dece u isto vreme. Smatra se da više od 80 odsto dece ispoljava neke znake još u prvoj godini života, a kod neke nakon perioda urednog razvoja dolazi do regresije, tj. gubitka ranije stečenih sposobnosti. To se obično dešava krajem druge godine.

- Rana intervencija je vrlo važna, ne treba čekati zvaničnu dijagnozu, iako lek za autizam ne postoji, niti postoji univerzalna metoda za intervenciju. Najefikasnije terapije uključuju ranu i intenzivnu stimulaciju razvoja kroz bihejvioralnu terapiju, terapiju igrom, radnu, fizikalnu i govornu terapiju. Za svako dete se pravi individualizovani program, koji se zasniva na posmatranju i modelovanju i neophodno je vreme da se on pronađe - pojašnjava.

- Što ranije zapazimo neuobičajene reakcije deteta i uključimo ga u tretman, time ćemo mu olakšati brže i nesmetano napredovanje. Nauka je dokazala da jedna trećina dece sa autizmom ima visoku inteligenciju, što je baza za bolji ishod tretmana, koji se, naravno, ne mogu intenzivno raditi bez roditeljskog učešća - poručuje Marijana Mirković.