Prihvaćen je stav da je autizam neurorazvojni poremećaj sa abnormalnostima u strukturi i funkciji mozga koje počinju pre rođenja, mada uzrok ili uzroci nastanka još nisu zvanično potvrđeni, kaže Marijana Mirković, master logoped.
Simptomi
- Prvi simptomi se mogu uočiti još od rođenja, a tiču se komunikacije i socijalizacije, navodi naša sagovornica.
- U pitanju su kratak kontakt očima, ne odazivanje na svoje ime, dete se slabo smeje ili često ima izraz lica bez emocija, ne uključuje se u elementarne interaktivne igre, ne izvršava verbalne naloge, ne pokazuje razumevanje niti interesovanje za govor okoline, kasni sa pojavom prve reči, ne imitira jednostavne verbalne podražaje roditelja (glasove, onomatopeje), ne koristi pokrete rukama, kao što je mahanje, slanje poljupca, nema pokazni gest, zagleda se u svoje šake, ne deli svoja interesovanja sa drugima, ne pokazuje omiljenu igračku, ne primećuje osećanja drugih, okupirano je više sobom i neobičnim interesovanjima - navodi Marijana Mirković.
Odrastanjem deca ponavljaju telesne pokrete, lepršaju rukama, vrte se ili trčkaraju, ređaju igračke prema strogom redu (uznemiravaju ih tuđe promene), vezuju se za određene rutine, ponavljaju reči ili fraze koje čuju, fokusiraju se na delove predmeta, imaju opsesivna interesovanja, neobične reakcije na senzorne nadražaje.
Kako nastaje?
U prethodnih desetak godina istraživači ukazuju da na pojavu autizma mogu da utiču isprepleteni genetski i faktori sredine, mada specifični geni još nisu potvrđeni. Faktori rizika za autizam uključuju prisustvo člana uže porodice koji je autističan, određene genetske mutacije, fragilni X sindrom i druge genetske poremećaje, starije roditelje, nisku telesnu težinu na rođenju, metaboličke neravnoteže, izloženost teškim metalima i toksinima iz životne sredine, virusne infekcije kod majke, izloženost fetusa određenim lekovima...
- S daljim odrastanjem ova deca imaju poteškoće u govoru ili ograničene govorne veštine. Pamte one događaje i pojave koje ih više interesuju. Ne igraju se po pravilima igre. Nisu sposobna da shvate tuđa osećanja i izraze svoja. Često menjaju visinu tona u govoru. Mogu da nauče da čitaju ranije od svojih vršnjaka urednog razvoja, ali ne razumeju ono što čitaju. Kod 30 odsto osoba sa autizmom prisutna je visoka uznemirenost, slaba pažnja i povišena motorna aktivnost - otkriva logoped.
Dan ponosa ljudi sa autizmom obeležen je juče, a naša sagovornica otkriva na koje rane znake bi roditelji trebalo maksimalno da obrate pažnju i u skladu s njima odmah reaguju.
Dijagnoza
Širi skup osobina poremećaja može da se detektuje u prvoj godini života, mada simptomi autizma obično postaju vidljivi između 12 i 24 meseca.
- Rani znaci ne pojavljuju se kod sve dece u isto vreme. Smatra se da više od 80 odsto dece ispoljava neke znake još u prvoj godini života, a kod neke nakon perioda urednog razvoja dolazi do regresije, tj. gubitka ranije stečenih sposobnosti. To se obično dešava krajem druge godine.
Da bi se postavila dijagnoza dete mora da ispoljava značajno kašnjenje u govorno-jezičkom i socijalnom razvoju (društvenoj interakciji), kao i neobične, ograničene i ponavljajuće obrasce ponašanja i igre. Prosečan uzrast na kome se postavlja dijagnoza je oko četvrte godine.
Tretmani
Nekada roditelj oseća da nešto nije u redu, ali ga osobe iz okruženja ubeđuju da nema razloga za brigu, što je pogrešno, jer nema vremena za gubljenje.
- Rana intervencija je vrlo važna, ne treba čekati zvaničnu dijagnozu, iako lek za autizam ne postoji, niti postoji univerzalna metoda za intervenciju. Najefikasnije terapije uključuju ranu i intenzivnu stimulaciju razvoja kroz bihejvioralnu terapiju, terapiju igrom, radnu, fizikalnu i govornu terapiju. Za svako dete se pravi individualizovani program, koji se zasniva na posmatranju i modelovanju i neophodno je vreme da se on pronađe - pojašnjava.
Dešava se, da razvoj poprimi sasvim drugi tok i da uočeni simptomi postepeno nestanu, bilo spontano, bilo pod uticajem stimulativnog tretmana. U takvim slučajevima autizam nije "izlečen", već nije ni postojao, navodi Marijana Mirković.
Poruka roditeljima
Svaka i najmanja promena u ponašanju bebe, za roditelje mora biti alarm za intervenciju, naglašava naša sagovornica. Naravno, nisu sve promene autizam.
- Što ranije zapazimo neuobičajene reakcije deteta i uključimo ga u tretman, time ćemo mu olakšati brže i nesmetano napredovanje. Nauka je dokazala da jedna trećina dece sa autizmom ima visoku inteligenciju, što je baza za bolji ishod tretmana, koji se, naravno, ne mogu intenzivno raditi bez roditeljskog učešća - poručuje Marijana Mirković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
