Revolucija u lečenju dijabetesa tipa 1: Prvi pacijenti u Velikoj Britaniji dobijaju lek koji ga odlaže za nekoliko godina
Više od jednog veka, dijagnoza dijabetesa tipa 1 značila je doživotno uzimanje insulina. Međutim, po prvi put, nauka razbija taj obrazac tako što je zaustavlja pre nego što se simptomi uopšte pojave.
Dok prvi pacijenti u Velikoj Britaniji počinju da primaju revolucionarnu novu terapiju, razvijaju se metode za identifikaciju onih koji bi mogli imati koristi od leka koji deluje samo ako se primeni pre nego što se simptomi ispolje.
U bolnici Royal Devon NHS, trenutno se leči prva odrasla osoba u Velikoj Britaniji, Hana Robinson, kod koje je slučajno otkriven početni stadijum dijabetesa tipa 1 tokom rutinskog pregleda u trudnoći.
Oko 10 odsto osoba sa dijabetesom ima dijabetes tipa 1, dok ostalih 90 odsto ima dijabetes tipa 2 – stanje povezano sa životnim stilom, kod kog organizam još uvek proizvodi insulin, ali on ne funkcioniše kako treba.
Specifičnosti dijabetesa tipa 1
Dijabetes tipa 1 je autoimunsko oboljenje koje dovodi do potpunog gubitka proizvodnje insulina u pankreasu. Bez insulina, nivo šećera u krvi opasno raste, što povećava rizik od slepila, otkazivanja bubrega i prerane smrti.
Iako se dijabetes tipa 1 često posmatra kao bolest koja se javlja u detinjstvu, istraživanja Univerziteta u Ekseteru ukazuju da se više od polovine novih slučajeva javlja kod odraslih.
Za milione ljudi širom sveta koji žive sa dijabetesom tipa 1, kontrola šećera u krvi znači svakodnevnu doživotnu primenu insulina. Međutim, i sam insulin nosi određene rizike.
Ako nivo šećera u krvi padne previše, može doći do hipoglikemije koja u teškim slučajevima može izazvati napade ili čak smrt. Nije iznenađujuće što stalna borba između visokog i niskog šećera u krvi teško utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.
Tokom trudnoće, pacijentkinja Robinson je morala da koristi insulin i iz prve ruke je videla kako se „ceo život vrti oko balansiranja nivoa glukoze u krvi“.
Novi lek nudi potpuno drugačiji pristup
Umesto da jednostavno nadoknađuje insulin, on cilja imuni napad koji izaziva dijabetes tipa 1.
Naš imuni sistem je obično izuzetno efikasan u razlikovanju prijatelja od neprijatelja – štiti nas od infekcija i raka, a pritom ne napada sopstvene organe. Međutim, ponekad, iz još nedovoljno jasnih razloga, taj balans se narušava i dolazi do procesa poznatog kao autoimunitet.
Kod dijabetesa tipa 1, imuni sistem greškom napada pankreas i uništava ćelije koje proizvode insulin.
Novi lek deluje tako što „prevaspitava“ imuni sistem i smanjuje broj specifičnih ćelija koje napadaju pankreas. Studije pokazuju da može da odloži razvoj bolesti i potrebu za insulinom za dve do tri godine, uz uglavnom blage neželjene efekte.
Lek već odobren u SAD-u
Za pacijentkinju Robinson, koja već zna koliko je teško živeti sa dijabetesom tipa 1, mogućnost da dobije još nekoliko godina bez potrebe za insulinom – značila je mnogo.
Lek je već odobren u Sjedinjenim Američkim Državama i trenutno je u procesu odobravanja za rutinsku upotrebu u okviru britanskog zdravstvenog sistema (NHS), iako je nekoliko dece i tinejdžera u Velikoj Britaniji već dobilo ovaj lek kroz posebne programe pristupa terapiji.
Otkrivanje obolelih u ranom stadijumu
Mešutim, postoji jedan problem: kada se kod osobe pojave simptomi dijabetesa tipa 1 – kao što su žeđ, gubitak težine i umor – već je uništeno više od tri četvrtine ćelija koje proizvode insulin.
Da bi novi lek i slične terapije bile efikasne, moraju se primeniti pre pojave simptoma, dok su nivoi šećera u krvi još uvek normalni. To znači da ove terapije nisu opcija za osobe kod kojih je bolest već u punom jeku.
Kako onda pronaći ljude u toj ranoj fazi? Na sreću, moguće je otkriti početak autoimunog napada godinama pre nego što se simptomi pojave, uz pomoć jednostavnih analiza krvi koje mere imune markere poznate kao pankreasna autoantitela.
Samo nekoliko kapi krvi iz uboda prsta može da pokaže da li je imuni sistem počeo da napada pankreas. Rano otkrivanje ne samo da pruža mogućnost da se uspori napredovanje bolesti, već može pomoći da se izbegnu i po život opasne hitne situacije koje ponekad prate prvu dijagnozu – poput dijabetičke ketoacidoze.
S obzirom na to da dijabetes tipa 1 pogađa otprilike jednu od 200 osoba, ostaje pitanje koga testirati. Nisu svi u istom riziku. Kada govorimo o naslednim bolestima, često mislimo na stanja izazvana promenom jednog jedinog gena, poput cistične fibroze.
Dijabetes tipa 1 ima genetsku komponentu, ali uključuje veliki broj različitih gena, pri čemu svaki od njih blago povećava ili smanjuje rizik. Sam genetski rizik nije dovoljan – potrebni su i spoljašnji, do sada nepoznati faktori da bi bolest zaista nastupila.
9 od 10 osoba sa dijabetesom tipa 1 nemaju porodičnu istoriju bolesti
Iako je testiranje rođaka osoba sa dijabetesom logičan prvi korak, istraživanja Univerziteta u Ekseteru sugerišu da bi objedinjavanje svih genetskih faktora u jedan rizik skor (eng. risk score) moglo pomoći da se predvidi ko bi mogao razviti bolest, i da se identifikuju bebe koje treba pažljivije pratiti.
Ovo bi moglo postati važan alat kako se budemo približavali širem genomskom skriningu.
Još uvek smo na početku, ali svedočimo suštinskoj promeni u pristupu dijabetesu tipa 1. Više od jednog veka, lečenje je podrazumevalo da pacijenti svakodnevno preuzimaju teret nadoknađivanja insulina koji njihov organizam više ne proizvodi.
Sada se fokus pomera ka terapijama koje se bave samim uzrokom problema u imunom sistemu – sa nadom da će bolest moći da se zaustavi pre nego što se uopšte razvije, otvarajući mogućnost budućnosti bez insulina.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Dijabetes tipa 1 može biti izazvan bakterijskom infekcijom: Ovo je put ka novim načinima lečenja