Melatonin – popularni pomoćnik za dobar san: Da li je bezbedno koristiti ga svake noći?
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborKratkoročna upotreba: Uglavnom bezbedna
Prema Nacionalnom institutu za zdravlje SAD, kratkoročna upotreba melatonina (nekoliko nedelja) je generalno bezbedna za većinu ljudi. Preporučena dnevna doza melatonina je između 1 i 5 miligrama, a stručnjaci savetuju da se koristi najniža efikasna doza.
- Veće doze se mogu razmotriti kod osoba koje imaju ozbiljna kašnjenja u spavanju, posebno kod dece sa ADHD-om ili adolescenata sa depresijom - objašnjava dr Ofer Jakobovic, specijalista za poremećaje spavanja iz Njujorka.
Kada koristiti melatonin?
Većina ljudi greškom uzima melatonin tačno pred spavanje, ali stručnjaci preporučuju da se uzimaju 2 do 3 sata pre odlaska na spavanje. Telo prirodno počinje da luči melatonin upravo u tom periodu, pa dodavanjem suplementa tada može podržati prirodni ritam spavanja.
Šta je zapravo melatonin?
Melatonin je hormon koji luči epifizu (pinealna žlezda) u mozgu kada padne mrak. On reguliše ciklus spavanja i budnosti, signalizirajući telu da je vreme za odmor.
Iako većina ljudi prirodno proizvodi dovoljne količine melatonina, neki — naročito oni koji pate od nesanice, problema sa vremenskim zonama (jet lag), ili poremećaja ritma spavanja — mogu imati koristi od dodatka.
Suplementi melatonina se hemijski sintetizuju u laboratoriji i dostupni su u različitim oblicima: pilule, gumene bombone, tečnost, pa čak i flasteri.
Kratkoročno vs. dugoročno korišćenje
Melatonin može biti koristan kod:
* nesanice
* promene vremenskih zona (jet lag)
* poremećaja ritma spavanja (kao što je odložena faza sna, naročito kod dece)
Međutim, još uvek nema dovoljno istraživanja o njegovoj dugoročnoj bezbednosti.
Za one koji pate od hronične nesanice (poteškoće sa spavanjem najmanje tri meseca), preporučuje se kognitivno-bihevioralna terapija za nesanicu (CBT-I), koja pomaže u promeni misli i navika koje ometaju. Lekari takođe mogu prepisati lekove za spavanje u zavisnosti od potreba.
Mogući rizici i nespojave
Melatonin je dijetetski dodatak, a ne lek, što znači da u SAD nije strogo regulisan kao klasični lek. Zbog toga su na tržištu često dostupni proizvodi sa previsokim dozama.
Moguće nuspojave pri višim dozama (preko 5–10 mg) uključuju:
* živopisne snove i noćne more
* promene raspoloženja
* glavobolju, vrtoglavicu, pa čak i povraćanje
* lekove za razređivanje krvi
* lekove za visok pritisak
* lekove za epilepsiju
* kontraceptive
* lekove za dijabetes
Kod dece i mladih, doze od 5–6 mg dnevno se smatraju relativno bezbednim, ali je i ovde neophodna konsultacija sa lekarom.
Zaključak
* Melatonin može biti koristan kratkoročno, posebno kod nesanice i jet laga.
* Nije preporučljivo uzimati ga svakodnevno bez nadzora lekara.
* Nuspojave su moguće, posebno pri visokim dozama.
* Obavezno se posavetujte sa lekarom pre početka upotrebe.
Izvor: everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs