Povratak u stvarnost: Kako bez stresa preživeti prve dane posle odmora
Nakon nedelja ili dana provedenih na putovanju, u prirodi ili jednostavno daleko od svakodnevnih obaveza, povratak na posao može delovati kao hladan tuš. Gotovo svako od nas može se poistovetiti sa time.
Umesto da se osećamo odmorno, sa visokim nivoom energije i motivisano za postizanje novih radnih pobeda, često se suočavamo sa nemirom, apatijom, pa čak i tugom, onim što u zemljama engleskog govornog područja vole da nazivaju „bluzom“, a mogli bismo to prevesti kao melanholija, tuga. Zato ga nazivamo „post-vacation blues"..
Iako je privremeno stanje, može biti veoma neprijatno, posebno ako ste se već osećali umorno ili pod stresom pre odmora. Važno je znati da je ovo normalna reakcija tela na promenu ritma i da postoje načini da olakšate svoj povratak.
Zašto se osećamo iscrpljeno nakon odmora?
Odmor bi, dakle, trebalo da „napuni baterije“, ali se često dešava suprotno iz više razloga.
Pre svega, treba pomenuti nerealna očekivanja. Mnogi ljudi očekuju da će odmor izbrisati sav nagomilani stres poput magične gumice. A kada taj efekat izostane, povratak svakodnevnom životu je još teži.
Zatim, tu su i pretrpani rasporedi aktivnosti ugurani u tih nekoliko dana navodnog „odmora“, uglavnom zbog želje da se svaki minut odmora iskoristi maksimalno. Žurimo od jedne atrakcije do druge, krećemo se možda 10 puta više nego obično (plivamo, planinarimo, pa čak i skačemo padobranom), družimo se do kasno uveče ili uživamo u raznim događajima.
A da ne pominjemo duga putovanja i gubitak energije; gužve, vremenske razlike, ili čak manje incidente poput lošeg vremena i izgubljenog prtljaga, koji povećavaju nivo stresa i dovode do iscrpljenosti.
Ali čak i kada je nivo aktivnosti niži, malo je onih koji neće promeniti svoje svakodnevne navike – ići će ranije ili kasnije u krevet i buditi se bez budilnika, ješće drugačije, možda će zanemariti vežbanje ili koristiti slobodno vreme tokom praznika za intenzivniji trening... Napuštanje rutine koju smo usvojili tokom godine ostavlja traga na telu i umu.
I konačno, nakon opuštenog rasporeda i osećaja slobode, ponovo se morate vratiti strukturiranom radnom ritmu. Kontrast je u svakom slučaju veliki i gotovo neizbežno dovodi do tuge ili barem melanholije, bezvoljnosti i nedostatka motivacije.
Šta možemo da uradimo?
Postoji niz praktičnih saveta koji mogu pomoći da prelazak sa odmora na posao bude glatkiji i manje stresan. Ovom prilikom smo istakli osam njih:
- Dan prelaska – ako je moguće, planirajte povratak svojoj dnevnoj rutini barem jedan dan pre nego što krenete na posao. Iskoristite taj dan da raspakujete stvari, kupite zdrave namirnice i polako se vratite svom uobičajenom dnevnom ritmu. Ovo će vam pomoći da smanjite osećaj da vas posao „udara“ odmah po povratku. Treba naglasiti da jedan dan obično nije dovoljan, ali čak i taj jedan dan će donekle ublažiti stres.
- Postepeno se vraćajte svojoj radnoj rutini – ne očekujte da ćete biti 100 odsto produktivni prvog dana na poslu. Počnite sa osnovnim zadacima i organizacijom, a veće i zahtevnije projekte ostavite za kasnije. Dajte sebi vremena da se mentalno vratite u ritam.
- Postavite prioritete – duga lista zadataka može delovati zastrašujuće. Istaknite tri do pet najvažnijih stvari i počnite sa njima. Kada ih rešite, osetićete napredak, što je snažna motivacija za nastavak.
- Poštujte potrebe svog tela – umesto da produžavate radno vreme i radite zadatke do kasno u noć, fokusirajte se na dobar san, hidrataciju i laganu vežbu. Telu je potreban red i ritam da bi se vratilo u ravnotežu.
- Čuvajte lepe uspomene sa odmora – uspomene sa putovanja mogu postati mali rituali koji će ulepšati vašu svakodnevicu. Postavite omiljenu fotografiju sa putovanja na sto ili radnu površinu, ispričajte priču sa odmora kolegama, stavite magnet na frižider u kancelarijskoj kuhinji ili slušajte muziku koja vas podseća na dane odmora. Mal i podsetnici mogu vam pomoći da se osećate dobro dugo nakon što se vratite.
- Stvorite prijatno radno okruženje – vaš radni prostor ne mora biti hladan i monoton. Cveće na vašem stolu, uredno složene beleške ili nova olovka mogu doneti osećaj novog početka i olakšati povratak.
- Družite se sa prijateljima i porodicom – razgovor sa članovima porodice i prijateljima o vašim iskustvima sa odmora ili jednostavno druženje uz kafu može pomoći u ublažavanju osećaja praznine nakon povratka. Osećaj povezanosti je generalno snažan zaštitni faktor od stresa.
- Ne budite prestrogi prema sebi – normalno je da se osećate sporije, rasejanije ili da ste skloniji da maštate o odmoru nekoliko dana. Umesto da budete samokritični, budite blagi prema sebi. Niste jedini koji se bore sa prilagođavanjem poslu i bilo bi veoma neprirodno da ne propustite te lepe slobodne dane.
Na kraju krajeva, možda bi vas ova melanholija mogla naterati da preispitate kvalitet svog života, da vam stavi do znanja da treba da izdvojite više vremena za opuštanje i aktivnosti u kojima uživate uopšte, da pronađete nekoliko minuta za sebe u svakom danu.
S druge strane, ako želite da smanjite stres na poslu, možete pronaći neka bolja organizaciona rešenja, ubrzati izvršavanje zadataka i time poboljšati efikasnost rada.
Prilagođavanje obično traje nekoliko dana, do dve nedelje. Međutim, ako osećaji bezvolje, tuge ili iscrpljenosti traju duže, moguće je da uzrok nije samo povratak sa odmora. U tom slučaju, ne oklevajte da potražite stručnu pomoć ili savet.
Izvori: hedepy.com/calm.com/zdravlje.kurir.rs
Osećate se depresivno nakon odmora? Evo kako da se najlakše vratite u rutinu