Novi test "brze lopte" procenjuje rizik od Alchajmera za 3 minuta: Naučnici objašnjavaju detalje
Prema nedavno objavljenim istraživanjima, test pod nazivom "Fastball EEG" (test "brze lopte") jednog dana mogao bi da omogući lekarima da prepoznaju osobe kojima su potrebne dodatne provere na Alchajmerovu bolest – bez nepotrebnog čekanja ili dugotrajnih procedura.
Alchajmerova bolest pogađa milione ljudi širom sveta. To je progresivno oboljenje u kojem se moždane ćelije postepeno oštećuju i odumiru – što dovodi do gubitka pamćenja, konfuzije i poteškoća u razmišljanju i obavljanju svakodnevnih zadataka. Proces bolesti počinje mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi.
Proteini poznati kao amiloid i tau postepeno se talože u mozgu, stvarajući naslage i čvoriće koji ometaju komunikaciju između nervnih ćelija. Do trenutka kada problemi sa pamćenjem postanu dovoljno izraženi za dijagnozu, već je nastala značajna šteta.
Važno je napomenuti da se znaci i simptomi Alchajmerove bolesti ne razvijaju na isti način kod svih pacijenata. To znači da količina amiloidnih naslaga i tau čvorića u mozgu ne mora uvek da odgovara stepenu izraženosti bolesti. Pored toga, količina ovih naslaga može se proceniti samo putem snimanja ili testova krvi, što otežava dijagnostiku i predviđanje toka bolesti. Zato istraživači žele da razviju testove koji bi mogli da otkriju rane znakove bolesti.
Tradicionalni testovi
Tradicionalno, dijagnoza se zasniva na kognitivnim testovima, gde lekar od pacijenta traži da zapamti reči, precrta crteže ili reši zadatke. Ovi alati jesu efikasni, ali zahtevaju vreme i obučeno osoblje. Takođe mogu biti stresni za pacijente i podložni uticaju faktora poput nivoa obrazovanja, jezičkih sposobnosti ili anksioznosti tokom testiranja.
Naprednije opcije uključuju snimanje mozga i laboratorijsku analizu cerebrospinalne tečnosti (tečnosti koja štiti mozak i kičmenu moždinu), što može ukazati na prisustvo Alchajmerove bolesti. Međutim, ti testovi su skupi i invazivni.
Test "Fastball EEG" koristi drugačiji pristup
Umesto da od pacijenata zahteva da se aktivno prisećaju ili rešavaju zadatke, novi test meri kako mozak reaguje na slike koje se brzo prikazuju na ekranu. Učesnicima se najpre pokaže osam slika koje treba da imenuju, ali ne i da pamte. Zatim se tokom testa prikaže stotine slika u brzom nizu – oko tri u sekundi. Svaka peta slika je jedna od ranije viđenih osam. EEG uređaj beleži moždanu električnu aktivnost, otkrivajući suptilne signale koji pokazuju da li mozak prepoznaje te poznate slike.
Kod zdravih ljudi reakcija prepoznavanja je jasna. Ali kod osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem (problemi sa mišljenjem, pamćenjem ili rešavanjem zadataka, što često prethodi Alchajmerovoj bolesti), a naročito kod onih sa problemima pamćenja, ta reakcija je slabija.
Test identifikuje rano oštećenje pamćenje
Da bi procenili pogodnost testa, istraživači su uključili 106 učesnika: 54 zdrava odrasla i 52 osobe sa blagim kognitivnim oštećenjem (MCI). U okviru ove druge grupe, neki su imali probleme specifično vezane za pamćenje (amnezični MCI), dok su drugi imali poteškoće nevezane za pamćenje – poput problema sa pažnjom (neamnezični MCI).
Rezultati su pokazali da je Fastball test dovoljno osetljiv da razlikuje ove grupe. Osobe sa amnezičnim MCI imale su značajno slabiju moždanu reakciju na poznate slike u poređenju sa zdravim odraslima i onima sa neamnezičnim MCI. Drugim rečima, test je brzo identifikovao tip oštećenja pamćenja koji je najbliže povezan sa ranim Alchajmerom.
Standardni testovi nisu dovoljno precizni
Test je ponovljen godinu dana kasnije. Kod nekih učesnika koji su u prvom testu imali samo blago kognitivno oštećenje, stanje je napredovalo u demenciju uzrokovanu Alchajmerovom bolešću ili u drugu vrstu demencije – vaskularnu demenciju, koja se ispoljava sličnim simptomima.
Istraživači su zatim od tih učesnika tražili da urade standardne kognitivne testove koji se trenutno koriste za dijagnostikovanje Alchajmerove bolesti. Rezultati su pokazali da standardni testovi nisu uočili značajnu razliku i nisu bili dovoljno osetljivi da otkriju prelazak iz blagih kognitivnih smetnji u demenciju. Međutim, na Fastball testu učesnici su imali nešto lošije rezultate nego ranije.
Budućnost dijagnostike
Ključna prednost ovog testa je što je brz – traje svega tri minuta. Ne zavisi od truda, raspoloženja ili sposobnosti pacijenta da polaže test, što često utiče na rezultate kognitivnih testova. Može se obaviti kod kuće ili u ordinaciji izabranog lekara, što može smanjiti anksioznost kod pacijenata i olakšati obuhvatanje većeg broja ljudi.
Međutim, studija nije uključivala stanja kod kojih je takođe prisutno oštećenje pamćenja – poput depresije ili problema sa štitnom žlezdom – pa se ovaj test za sada ne može koristiti kao jedini dijagnostički alat za Alchajmerovu bolest. Potrebna su dalja istraživanja na raznovrsnijim populacijama, uzimajući u obzir i ta stanja, da bi se bolje razumele snage, ograničenja i potencijal testa.
U razvoju su i drugi testovi koji bi mogli biti još efikasniji u dijagnostikovanju Alchajmerove bolesti. Na primer, testovi krvi mogli bi potpuno da promene dijagnostiku, kada postanu široko dostupni. Oni mere proteine povezane sa Alchajmerom i pružaju uvid u procese bolesti koji se odvijaju u mozgu. Neki od ovih testova u razvoju zahtevali bi samo kap krvi iz prsta.
Izvor: sciencealert.com/zdrvlje.kurir.rs
Uzrok Alchajmerove bolesti dolazi iz usne duplje? Naučnici jednu bakteriju dovode u vezu sa pojavom demencije