Neurolog upozorava: U Srbiji svakih 20 minuta neko doživi moždani udar, sve više stradaju mladi — a ovo su simptomi koje mnogi zanemaruju
Svetska zdravstvena organizacija prema poslednjem izveštaju kaže da će svaka četvrta osoba na planeti doživeti moždani udar (MU), i da je i pored prevencije faktora rizika, još uvek vodeći uzrok smrtnosti i kod muškaraca i kod žena.
- Nažalost, očekuje se porast obolelih sa starenjem stanovništva. Do 2050. godine taj porast biće čak 35%, a s njim ćemo im imti povećanje broja obolelih, kao i onih kod kojih dolazi do ponavljanja MU. S druge strane, donja granica obolelih se pomerila, pa je sve više mlađih pacijenata. Preko 50% pacijenata je sada mlađe od 70 godina. Analiza urađena uz pomoć istraživača iz Instituta za javno zdravlje "Batut", koja je prikazana na Kongresu "BG stroke 25", pokazala da smo dobri što se tiče broja hospitalizovanih računato na 100.000 stanovnika. Broj hospitalizovanih je značajno pao u poslednjih 10 godina, negde za 30%. Razlog za to su novi tipovi lečenja sa sve češćom primenom intravenske trombolize i mehaničke trombektomije. Najveći faktor je upravo Bolnica "Sveti Sava", koja je sa optimizacijom zdravstvenog sistema viđena kao Nacionalni referentni centar za MU, a koja primenjuje sve vrste lečenja akutnog moždanog udara. U poslednjih 10 godina u ovoj bolnici lečeno je 22,5% svih moždanih udara u Srbiji - kaže doc. dr Marjana Vukićević, neurolog i vd direktora u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” u Beogradu.
Doktorka navodi da su moždani udari prema podacima Američkog udruženja za srce - generalno u porastu kod mlađih ljudi.
- Smatra se da je glavni razlog hipertenzija, jedan od faktora koji doprinosi pojavi bolesti u mlađoj životnoj dobi, ali i pušenje, gojaznost, smanjena fizička aktivnosti, dijabetes, sada se pominju i ekološki faktori sredine gde se ubraja i zagađenje. Danas mlade osobe pate od ovih bolesti koje jesu faktori rizika za moždani udar i prisutnije su kod starijih, dok se ranije radilo o ređim uzrocima, urođenim srčanim oštećenima, poremećajem zgrušavanja krvi i povrede zida krvnog suda koji su zahtevali šire ispitivanje.
Vreme je najvažniji faktor u lečenju
Za uspešnost lečenja moždanog udara najbitniji faktor je vreme, jer od njega zavisi koliko će nervnih ćelija umreti i koliko će oštećenje biti. Ako se moždani udar ne leči, svakog minuta umire 2.000.000 nervnih ćelija.
- Što pre shvatimo da se dogodio moždani udar, lečenje će se pre započeti. Veoma je bitno da svi znaju simptome i znake moždanog udara, jer se ne mora nama desiti katastrofa, već našim najbližima, a naše znanje će biti presudno u tim trenucima. Za doktore je takođe veoma bitno da znaju kada su smetnje počele, koje smetnje ste imali, od čega se lečite, ali i koju terapiju ste prethodno uzimali – objašnjava dr Vukićević.
Prema njenim rečima Služba hitne pomoći je prvo mesto na koje bi se pacijenti treba da jave, zato što će oni odrediti koji je najbolji put za vaše lečenje.
- Lekar hitne pomoći će vas pitati za podatke o vremenu početka i toku bolesti, prethodnim bolestima, navikama...Izmeriće krvni pritisak, uraditi EKG, neurološki pregled, i nakon sumiranja nalaza, uputiće vas ili odvesti do najbliže i najbolje ustanove u odnosu na vaše stanje. U slučaju sumnje na krvarenje u mozgu prvo mesto je neurohirurgija, a ako se sumnja na infarkt mozga, neurološko odeljenje – navodi dr Vukićević.
Ona ističe da u svetu i kod nas postoje razvijene jedinice za moždani udar, koje omogućavaju najbolji ishod lečenja.
- U njima radi obučen kadar koji može reagovati u svakoj situaciji. Osim ovih osnovnih, postoje i napredne jedinice za moždani udar, gde se multidisciplinarno leče složeniji slučajevi moždanog udara.
Simtomi koji ukazuju na moždani udar
Doktorka Vukićević navodi da svakih 20 minuta jedna osoba u Srbiji doživi moždani udar, svakih 60 minuta neko umre od moždanog udara, a jedan od razloga visoke smrtnosti je nedovoljno znanje o simptomima moždanog udara i hitnosti reagovanja.
- Razlozi kašnjenja su mnogi, ali najčešći su neprepoznavanje simptoma, produžen transport, neodlučnost neurologa, otpor prema invazivnim procedurama i nedostupnost svih članova tima za endovaskularne procedure. Ukoliko vam se iznenada iskrivi lice, imate problem s govorom, trnu vam ruka ili noga, a vid vam je zamućen, odmah pozovite Hitnu pomoć ili otiđite do najbliže zdravstvene ustanove jer ovi simptomi ukazuju na moždani udar.
Samo 10% preživelih se potpuno oporavi
Moždani udar je najčešći uzrok teških i trajnih invalidnosti kod odraslih, češći i od saobraćajnih povreda.
- Osim što se radi o bolesti sa veoma visokom smrtnošću, ono što je najteže je invalidnost koju ostavlja. Polovina od svih preživelih se može vratiti nekoj vrsti zaposlenja, a samo 10% preživelih se potpuno oporavi. Ozbiljna činjenica je da 20–30% preživelih nije sposobno za preživljavanje bez pomoći drugog lica.
Doktorka Vukićević kaže da osim što uzrokuje fizički hendikep, moždani udar predstavlja drugi po učestalosti uzrok demencije i depresije kod pacijenata.
- Neki pacijenti se fizički i motorno oporave i mogu recimo da hodaju, ali imaju takozvanu vaskularnu demenciju, pa s funkcionalnog stanovišta opet imaju neki oblik invalidnosti. Poremećaj govorne funkcije česta je posledica moždanog udara. Ona možda ne predstavlja tako veliki i vidljiv problem kao kada neko ostane nepokretan, ali sa stanovišta funkcionalnosti, ako neko ne može da govori nimalo ili slabo i ne razume šta mu se govori, a to jeste više nego ozbiljan problem.