Da li se povišen pritisak može sprečiti – ili je sudbina jača? 5 navika koje vam mogu spasiti srce – i život
Visok krvni pritisak ne boli – ali posledice mogu biti ozbiljne. Iako genetika igra ulogu, vaš stil života često je presudan. Otkrijte pet ključnih navika koje mogu napraviti razliku.
Hipertenzija se zvanično dijagnostikuje kada su vrednosti krvnog pritiska iznad 140/90 mmHg. Međutim, nedavne studije dovele su do usvajanja granice od 130/80 mmHg. Ova promena, koju su prihvatili medicinski stručnjaci i zdravstvene institucije, smatra se optimalnom, a ima za cilj da rano identifikuje osobe sa visokim rizikom od komplikacija. Kod osoba sa pridruženim faktorima rizika, kao što su dijabetes melitus ili hronična bubrežna bolest, ove granične vrednosti mogu biti razlog za uvođenje terapijskih mera.
Vaše srce mora da pumpa krv suprotno ovom pritisku da bi slalo krv u vaše telo. Visok krvni pritisak opterećuje vaše srce i može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Mnogi faktori koji povećavaju rizik od hipertenzije mogu se sprečiti promenama načina života, kao što su zdrava ishrana za srce, redovno vežbanje, ograničavanje konzumiranja alkohola i još mnogo toga.
Ko je najviše ugrožen?
Hipertenzija pogađa skoro polovinu odraslih u Sjedinjenim Državama. Češća je s godinama, jer arterije mogu vremenom da se stvrdnu. Genetski, medicinski i faktori životne sredine takođe mogu uticati na vaš rizik.
U Srbiji svaka druga osoba ima povišen krvni pritisak, a samo 33,9% ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Od povišenog krvnog pritiska, po poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji boluje 46,8% stanovnika, čime se potvrđuje podatak da 1,1 milion građana pije lekove za pritisak.
Faktori rizika uključuju:
Porodična istorija: Imati članove porodice sa visokim krvnim pritiskom povećava šanse za njegov razvoj.
Hronična stanja: Mnoga stanja, uključujući bolesti bubrega, dijabetes, gojaznost, opstruktivnu apneju u snu i poremećaje štitne žlezde, mogu doprineti visokom krvnom pritisku.
Sedentarni način života: Nizak nivo fizičke aktivnosti povećava rizik od hipertenzije.
Ishrana: Konzumiranje hrane bogate solju i siromašne kalijumom može doprineti visokom krvnom pritisku.
Upotreba alkohola: Pijenje prekomernih količina alkohola takođe povećava krvni pritisak.
Određene rasne i etničke grupe imaju veću verovatnoću da imaju visok krvni pritisak. Na primer, crnci imaju veću verovatnoću da imaju visok krvni pritisak nego Azijati, Hispanci ili belci. To može biti posledica osnovnih društvenih i faktora životne sredine, kao što su pristup hranljivoj hrani, pristup visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i posledice doživljavanja rasizma.
Genetika
Ako vaši roditelji imaju visok krvni pritisak, veća je verovatnoća da ćete ga razviti. Iako se deo ovog rizika može objasniti zajedničkim okruženjem i životnim navikama, mnogi nasleđeni geni takođe mogu uticati na krvni pritisak. Studije sugerišu da je polovina varijacija u krvnom pritisku posledica genetike.
Mutacije u preko 100 gena doprinose povišenju krvnog pritiska. Mutacije mogu uticati na hormone koji kontrolišu ravnotežu tečnosti i soli u vašem telu. Mutacije gena koji utiču na sluzokožu krvnih sudova mogu izazvati sužavanje i povišen krvni pritisak. U retkim slučajevima, jedan gen može izazvati hipertenziju, a to je obično očigledno u veoma mladom dobu.
Genetsko testiranje obično nije potrebno za hipertenziju, osim u slučajevima određenih genetskih stanja koja uzrokuju povišen krvni pritisak u mladosti.
Kako smanjiti rizik?
Nije moguće kontrolisati genetsku predispoziciju za hipertenziju, ali možete preduzeti korake kako biste smanjili rizik ili odložili pojavu hipertenzije.
Skrining
Pošto hipertenzija obično ne izaziva simptome, jedini način da saznate da li je imate jeste da izmerite krvni pritisak jednostavnim, neinvazivnim testom. Vaš lekar bi trebalo da vam proverava krvni pritisak jednom godišnje na godišnjem pregledu ili češće ako imate faktore rizika. Mnoge apoteke takođe imaju aparat za merenje krvnog pritiska, ili možete meriti krvni pritisak kod kuće pomoću automatizovanog uređaja.
Dugo se pritisak 140/90 mmgh smatrao blago povišenim, pa ga ni lekari nisu shvatali ozbiljno. Zahvaljujući velikim studijama, pokazalo se da vrednosti iznad 130/80 mmgh koje traju duže vreme zapravo uzrokuju oštećenja mozga, srca, bubrega, jetre, perifernih krvnih sudava i celog organizma.
Životne navike
Nekoliko životnih navika može pomoći u sprečavanju visokog krvnog pritiska i očuvanju zdravlja srca.
To uključuje:
Vežbanje
Redovna fizička aktivnost (150 minuta umerene aktivnosti ili 75 minuta energične aktivnosti nedeljno) može pomoći u smanjenju rizika od hipertenzije. Svačija sposobnost za fizičku aktivnost je različita, zato razgovarajte sa svojim lekarom o tome koja vrsta vežbanja je odgovarajuća za vas.
Ishrana
Ishrana koja je zdrava za srce, kao što je DASH dijeta, mediteranska ishrana ili ishrana zasnovana na biljkama, može sprečiti i poboljšati visok krvni pritisak. Izbegavajte prekomernu konzumaciju alkohola, koji može povisiti krvni pritisak.
San
Težite da se dovoljno naspavate svake noći, oko 7-9 sati za većinu odraslih.
Izloženost pušenju
Važno je prestati ili izbegavati pušenje, ali i izbegavati pasivno pušenje kako biste sprečili visok krvni pritisak.
Kontrola težine
Razgovarajte sa zdravstvenim radnikom o tome koja težina se smatra zdravom za vas i potražite savet o tome kako da smršate ako vam to preporuče.
Komplementarne metode
Neke studije ukazuju na to da određene komplementarne metode mogu biti korisne za krvni pritisak, ali je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdila njihova efikasnost.
Komplementarne opcije lečenja uključuju:
* Probiotici
* Ostali suplementi, uključujući magnezijum i kalcijum
* Tehnike smanjenja stresa
* Vežbe disanja, joga i meditacija
Napomena: Ako ste zainteresovani da isprobate ove pristupe, razgovarajte sa svojim lekarom o tome kako mogu uticati na vaš krvni pritisak.
Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnikom
Ako ste zabrinuti zbog razvoja hipertenzije, razgovarajte sa svojim lekarom. On može preporučiti preventivne mere. Razgovarajte o svim većim promenama načina života ili medicine (kao što su novi režim vežbanja ili suplementi) sa svojim lekarom pre nego što primenite te promene.
Ako imate određene faktore rizika za hipertenziju (kao što su dijabetes, gojaznost ili bolest bubrega) ili ako je vaš krvni pritisak u gornjem rasponu „normalnog“, vaš lekar će verovatno želeti da vas što pre poseti kako bi pratio vaš krvni pritisak.
Možete očekivati da vam mere krvni pritisak pri svakoj poseti. Takođe mogu preporučiti merenje kod kuće pomoću odobrenog aparata za merenje krvnog pritiska.
Zaključak
Hipertenzija je generalno stanje koje se može sprečiti. Životne navike poput redovnog vežbanja, ishrane zdrave za srce, smanjenja unosa soli, prestanka pušenja i ograničavanja unosa alkohola - mogu pomoći u sprečavanju visokog krvnog pritiska. Vaš lekar takođe može da vam pruži personalizovani plan prevencije.
Izvor: Health.com/Zdravlje.Kurir.rs
Otečenost dojki posle porođaja: Da li su razlog za brigu i kako da sebi pomognete?