Dopaminska detoksikacija: Mit modernog doba ili ključ za zdraviji um?
Detoksikacija je postala sastavni deo moderne velnes kulture.
Želite zdravija creva? Detoksikujte ishranu. Manje anksioznosti? Uradite digitalnu detoksikaciju.
Međutim, sada se pojavila nova vrsta detoksikacije koja uključuje uobičajeni hormon – dopamin – i koja izaziva burne rasprave na društvenim mrežama, uz obećanja o „životno promenljivim“ rezultatima.
- U ovom trenutku u našem društvu, dopaminska detoksikacija je verovatno najbolja stvar koju možete učiniti za svoje mentalno zdravlje - rekao je Met Rejkelbum, osnivač onlajn grupe za podršku osobama sa ADHD-om Journey2ADHD, svojim 282.000 pratilaca na TikToku u septembru 2022. godine.
Dopaminska detoksikacija, ili „post bez dopamina“, podrazumeva uzdržavanje od gotovo svega što se smatra prijatnim – od hrane i seksa, do druženja. Zagovornici tvrde da se na ovaj način može izlečiti širok spektar „modernih bolesti“, pre svega niska motivacija i nedostatak fokusa.
Koncept je prvo nastao među profesionalcima iz Silicijumske doline koji su želeli da poboljšaju produktivnost, a potom se proširio na platforme poput TikToka i Redita.
Tamo su nastale hiljade objava koje ističu navodne pozitivne efekte ovog pristupa.
Ironično, mnoge od njih postavljaju pitanje da li je uopšte dozvoljeno koristiti TikTok tokom dopaminskog posta. Neki kreatori sadržaja, poput profila 1minutedopaminefast sa više od 100.000 pratilaca, objavljuju samo crne ekrane koji podsećaju gledaoce da „ne rade ništa“ narednih 60 sekundi.
Dakle, nema sumnje da je dopaminska detoksikacija popularna.
Ali da li zaista deluje?
Naučni dokazi su zasad podeljeni. Osim toga, stručnjaci – uključujući psihologa koji je prvi predložio ovaj koncept – tvrde da većina ljudi ovaj trend pogrešno shvata.
U nastavku saznajte šta zapravo stoji iza dopaminske detoksikacije i da li je vredno pokušaja.
Šta je dopaminska detoksikacija?
Možda u svom životu imate ponašanja koja su prijatna, ali vam oduzimaju previše vremena – poput beskonačnog skrolovanja društvenih mreža, gledanja televizije, onlajn kupovine ili preterane konzumacije brze hrane. Iako sebi obećavate promenu, često se vraćate istim navikama.
Verzija dopaminskog posta popularna na društvenim mrežama nudi jednostavno objašnjenje: dopamin je „hemikalija nagrade“ koju mozak oslobađa kada radimo nešto prijatno. Savremeni život je, prema ovoj teoriji, prezasićen stimulansima koji neprestano aktiviraju dopamin, zbog čega nam vremenom treba sve više stimulacije da bismo se osećali dobro.
Rešenje?
Izbacivanje „previše stimulativnih“ aktivnosti kako bi se mozak „resetovao“, što bi navodno dovelo do veće sreće, fokusa i produktivnosti.
Problem je u tome što, prema medicinskim stručnjacima, mozak ne funkcioniše na taj način. Ipak, mnogi se slažu da je koncept pogrešno shvaćen, ali da može imati određenu psihološku vrednost.
Kako zapravo funkcioniše dopaminska detoksikacija?
Prema objavi psihologa dr Kamerona Sepaha iz 2019. godine, kome se pripisuje nastanak ovog termina, dopaminska detoksikacija nema veze sa smanjenjem dopamina u mozgu. Naziv je, kako kaže, bio samo marketinški privlačan.
U stvarnosti, reč je o tehnici za smanjenje impulsivnog ponašanja, zasnovanoj na principima klasičnog uslovljavanja. Slično Pavlovljevim eksperimentima, mozak povezuje određeni stimulus (telefon) sa nagradom (zabavan sadržaj). Vremenom, reakcija postaje automatska.
Cilj dopaminskog posta je da se ta veza prekine – na primer, ostavljanjem telefona u drugoj sobi ili blokiranjem problematičnih aplikacija. Post je zamišljen kao vremenski ograničen i fokusiran na jedno konkretno ponašanje, a ne kao trajno odricanje od svih zadovoljstava.
Šta istraživanja kažu?
Važno je naglasiti: ne postoje dokazi da dopaminska detoksikacija smanjuje nivo dopamina u mozgu. Da se to zaista dešava, posledice bi bile ozbiljne, poput simptoma Parkinsonove bolesti.
Savremena nauka smatra da je dopamin više povezan sa motivacijom, učenjem i reagovanjem na stres, nego sa samim osećajem zadovoljstva.
Ipak, određene tehnike slične dopaminskom postu – naročito one zasnovane na kognitivno-bihejvioralnoj terapiji – pokazale su obećavajuće rezultate kod nekih bihejvioralnih zavisnosti, poput preteranog igranja video-igara ili kockanja. Rezultati su, međutim, znatno slabiji kada je reč o poremećajima u ishrani i zavisnostima od supstanci.
Drugim rečima, isključivanje distrakcija može pomoći u boljoj organizaciji vremena i produktivnosti, ali ne postoji garancija da će direktno poboljšati raspoloženje ili motivaciju.
Ko bi trebalo (a ko ne) da pokuša dopaminsku detoksikaciju?
Dr Sepah navodi šest kategorija ponašanja koja su često problematična:
* kockanje i kompulsivna kupovina
* pornografija i masturbacija
* stalna potraga za uzbuđenjem
* rekreativna upotreba droga
Ideja nije izbegavanje svega odjednom, već ciljanje jedne konkretne navike koja negativno utiče na kvalitet života.
Takođe, dopaminska detoksikacija ne podrazumeva izbacivanje zdrave hrane, već pre svega ultra-prerađenih proizvoda bogatih šećerom i mastima.
Zaključak
Dopaminska detoksikacija podrazumeva privremeno odricanje od prijatnih aktivnosti kako bi se povećala samokontrola nad nepoželjnim navikama. Iako može pomoći u smanjenju određenih ponašanja, istraživanja pokazuju da ona ne „resetuje“ dopamin niti nužno poboljšava raspoloženje ili motivaciju.
Ako se borite sa zavisnostima ili ponašanjima koja ozbiljno narušavaju svakodnevno funkcionisanje, najbolje je da se obratite zdravstvenom stručnjaku.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs