Znaci da vas stres polako iscrpljuje: Naučite kako da ga kontrolišete i sačuvate zdravlje

Umor koji ne prolazi, česte glavobolje, razdražljivost ili problemi sa spavanjem mogu biti prvi znaci da stres više nije samo prolazna stvar - on ozbiljno utiče na vaše zdravlje.

Šta je stres i kako utiče na telo?

Stres je prirodna reakcija našeg tela na bilo kakvu pretnju ili zahtev, poznata kao odgovor „bori se ili beži“. Kada opažamo opasnost, mozak aktivira sistem za alarm koji stimuliše nadbubrežne žlezde da luče hormone stresa, prvenstveno kortizol i adrenalin. Ovi hormoni ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak i oslobađaju energiju kako bismo mogli da se suočimo sa pretnjom.

Ovaj mehanizam je izuzetno koristan u vanrednim situacijama. Međutim, problem nastaje kada se sistem stresa stalno aktivira zbog svakodnevnih briga kao što su finansije, rokovi na poslu ili porodični problemi.

Dugotrajno izlaganje povišenim nivoima kortizola može poremetiti gotovo sve telesne procese, povećavajući rizik od brojnih zdravstvenih problema, od srčanih bolesti i dijabetesa do anksioznosti i depresije.

Fizički znaci da stres preuzima kontrolu

Mnogi ljudi često ignorišu fizičke simptome, pripisujući ih umoru ili prolaznoj bolesti, ali oni su često prvi i najočigledniji znaci da je nivo stresa postao toksičan. Obratite pažnju na sledeće signale:

• Glavobolje i bolovi u mišićima: Glavobolje izazvane napetošću i neobjašnjiv bol i stezanje u vratu, ramenima i leđima su uobičajeni rezultati hronične napetosti mišića izazvane stresom.
• Problemi sa varenjem: Stres direktno utiče na sistem za varenje. Simptomi mogu uključivati bol u stomaku, nadimanje, gorušicu, dijareju ili zatvor.
• Problemi sa spavanjem: Teškoće sa zaspivanjem, često buđenje tokom noći ili osećaj umora čak i nakon dobrog noćnog sna su jasni pokazatelji da stres remeti vaš odmor.
• Oslabljen imunitet: Ako ste primetili da se češće razboljevate i da ste podložniji prehladama i infekcijama, stres bi mogao biti krivac, slabeći imuni sistem vašeg tela.
• Kardiovaskularni simptomi: Palpitacije srca, bol u grudima i visok krvni pritisak mogu biti direktna posledica hormona stresa. Važno je znati da ovi simptomi mogu ukazivati i na srčani udar, pa je neophodno odmah potražiti medicinsku pomoć ako su jaki.
• Promene u libidu i apetitu: Stres može značajno smanjiti seksualnu želju. Takođe može dovesti do prejedanja („emocionalno jedenje“) ili, obrnuto, do potpunog gubitka apetita, što rezultira promenama telesne težine.

Emocionalni i mentalni danak stresa

Pored tela, hronični stres takođe utiče na naše mentalno i emocionalno stanje. Ovi simptomi mogu biti suptilniji, ali podjednako opasni:

• Anksioznost i razdražljivost: Osećaji stalne napetosti, nemira, brige i „kratkog fitilja“ postaju deo vašeg svakodnevnog života. Male frustracije mogu izazvati burne reakcije.
• Osećaj preopterećenosti i nedostatka motivacije: Osećate se kao da se davite u obavezama i ne možete da kontrolišete situaciju, što dovodi do gubitka fokusa i motivacije za obavljanje zadataka.
• Problemi sa pamćenjem i koncentracijom: Stres otežava fokusiranje i može dovesti do zaboravnosti i mentalne konfuzije.
• Promene raspoloženja i povlačenje: Možete iskusiti iznenadne promene raspoloženja, osećaj tuge ili opšte nesreće. Mnogi ljudi se povlače od prijatelja i porodice kada su pod stresom, izbegavajući društveni kontakt.
• Nervoza i nezdrave navike: Grickanje noktima, lupkanje nogama ili povećana konzumacija alkohola, cigareta ili droga su često mehanizmi kojima ljudi nesvesno pokušavaju da ublaže stres.

Kako kontrolisati stres?

Prepoznavanje znakova je prvi korak. Sledeći korak je preduzimanje konkretnih koraka za upravljanje stresom. Cilj nije potpuno eliminisanje stresa, već učenje kako se nositi sa njim na zdrav način.

• Pokrenite se:Redovna fizička aktivnost je jedan od najefikasnijih alata za borbu protiv stresa. Vežbanje stimuliše proizvodnju endorfina, prirodnih „hormona sreće“, i pomaže u smanjenju napetosti. Dovoljno je samo 30 minuta umerene aktivnosti većinu dana u nedelji.
• Vežbajte tehnike opuštanja:Tehnike poput dubokog disanja, meditacije, joge ili tai čija mogu aktivirati reakciju tela na opuštanje, što je suprotno od reakcije na stres.
• Negujte zdrave odnose: Provodite kvalitetno vreme sa porodicom i prijateljima koji vas podržavaju. Razgovor o onome što vas muči može napraviti veliku razliku u smanjenju tereta.
• Pronađite vreme za sebe: Odvojite vreme za hobije i aktivnosti u kojima uživate, bilo da je to čitanje, slušanje muzike ili šetnja u prirodi. Ovo nije luksuz, već neophodnost za mentalnu higijenu.
• Dajte prioritet snu i ishrani: Spavajte sedam do osam sati kvalitetno svake noći. Uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama može poboljšati vaše raspoloženje i otpornost na stres.
• Potražite stručnu pomoć: Ako se osećate preopterećeno i osećate se kao da ne možete sami da se nosite sa stresom, ne oklevajte da potražite pomoć od lekara, psihologa ili terapeuta. Brojne organizacije za mentalno zdravlje nude resurse i podršku.

Izvor: zena.net.hr/zdravlje.kurir.rs

Tri načina na koje stres šteti telu: Šta se dešava sa imunitetom, srcem, mentalnim zdravljem?