Muzika leči i menja svet: Umetnik sa Santorinija otkriva tajnu zvuka koji isceljuje telo i dušu
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborGrčki multiinstrumentalista, kompozitor i graditelj instrumenata Janis Pantazis nedavno je boravio u Beogradu, gde je sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha spskog g. Porfirija u Parohijskom domu Hrama Svetog Save, održao predavanje „Muzikom do Hrista – od Santorinija do Hrama Svetog Save, muzika kao lek za dušu i telo“.
Njegov dolazak izazvao je veliko interesovanje publike, ne samo zbog impresivne međunarodne karijere i saradnje sa velikanima filmske industrije poput Ridlija Skota i Kristofera Nolana, već i zbog jedinstvenog pogleda na muziku kao oblik duhovnog i telesnog isceljenja.
Pantazis, koji je život posvetio istraživanju drevnih zvukova, grčke mitologije i terapeutske moći muzike, tokom boravka u srpskoj prestonici govorio je o posebnoj vezi grčkog i srpskog naroda, ali i o tome kako muzika može da postane most između umetnosti, medicine i duhovnosti.
Poznat je širom sveta po tome što svira i izrađuje antičke grčke instrumente, a posebno se izdvaja lira – drevni instrument koji za njega predstavlja mnogo više od muzike. Kako često ističe, lira je „instrument duše“, simbol harmonije između čoveka, prirode i Boga. Inspiraciju pronalazi u starogrčkim isceliteljskim tradicijama, verujući da zvuk lire može da donese unutrašnji mir, smanji stres i probudi emocije koje čovek često potiskuje. Upravo zbog toga njegova predavanja i nastupi nisu samo koncerti, već svojevrsna duhovna i emotivna iskustva.
Za naš portal otkriva zbog čega Beograd nosi u srcu, kako muzika utiče na naše telo i emocije, ali i kakvo je bilo iskustvo rada na velikim holivudskim projektima poput filmova „Gladijator II“ i „Odiseja“.
Kakve utiske nosite iz Srbije?
- Beograd je ostavio dubok trag na mene. Postoji snažno prijateljstvo koje povezuje Srbe i Grke i to nije samo pravoslavna vera – čini mi se da je u pitanju nešto mnogo dublje. Osećao sam se kao kod kuće. Toplina ljudi, način na koji slušaju muziku, osećaj da ona tamo nije zabava već nešto sveto. Nastup u Parohijskom domu Hrama Svetog Save za mene nije bio samo koncert – bio je hodočašće. U srcu sam nosio svoju porodicu i voljene ljude. Ostao mi je osećaj istinske povezanosti, kao da smo publika i ja disali istim dahom, tragajući za istinom i svetim trenutkom koji ću zauvek pamtiti.
Gde je publika u Srbiji imala priliku da čuje vašu muziku?
- Moj glavni nastup bio je upravo u Hramu Svetog Save. Učestvovao sam i na međunarodnoj konferenciji EUROMUSE u Beogradu, čija je tema bila „Muzeji, muzika i publika: ka inkluzivnoj i istraživački zasnovanoj kulturnoj praksi“. To je bila međunarodna naučna konferencija posvećena ulozi muzike i zvuka u savremenom muzejskom iskustvu. Verujem da je to tek početak saradnje, jer balkanska duša ima zajednički koren, a Srbija mi je veoma bliska po senzibilitetu.
Da li ljudi u Srbiji prepoznaju značaj muzike u lečenju tela i duha?
- Da, to sam veoma jasno osetio. U očima ljudi u Srbiji postoji posebno iskustvo – sećanje na teškoće i izdržljivost. Njima ne treba naučni dokaz da bi poverovali da muzika leči, jer su to već doživeli. Tokom mog nastupa video sam ljude zatvorenih očiju, neke sa suzama, neke sa blagim osmehom. To nije bilo samo uživanje u umetnosti, već prepoznavanje. Razumeli su da ti zvuci govore direktno ranjenim i čežnjivim delovima čoveka. Retko gde možete videti da je istorijski centar grada ispunjen muzičarima i ljudima koji tako emotivno reaguju na muziku.
Gde se kada je u pitanju zdravlje najviše vidi lekovita moć muzike?
- Nauka je pokazala da određeni ritmovi i frekvencije mogu da smanje nivo kortizola, sinhronizuju moždane hemisfere i regulišu rad srca.Muzika smanjuje stres i utiče na nervni sistem, a može pomoći čak i osobama sa disleksijom. Ali, mimo svih podataka, njena moć se najviše vidi u trenutku kada neko ko danima nije govorio počne da pevuši ili kada osoba koja tuguje konačno pronađe snagu da zaplače. Muzika vraća sklad – u telo, među ljude i između čoveka i sveta. Stari Grci su to znali i koristili su aulos i liru u isceliteljskim hramovima poput Epidaurusa. Moderna istraživanja tek sustižu ono što smo nekada instinktivno znali.
Posebno mesto u Janisovom radu zauzima projekat „Flutopija“, namenjen gluvim i nagluvim osobama, kroz koji učesnici uče da izrađuju drevne instrumente i da muziku doživljavaju kroz vibracije. Pantazis veruje da muzika pripada svima i da njena snaga prevazilazi granice jezika, kulture, pa čak i sluha.
Radili ste na velikim filmskim projektima - filmovima „Gladijator II" i „Odiseja“?
- Oba iskustva bila su veoma važna za mene. Ridli Skot ima neverovatnu viziju antičkog sveta – sirovu, snažnu i emotivnu. Moj zadatak bio je da u taj svet unesem autentične arhaične zvuke. To je bilo kao obrnuta arheologija – umesto da otkopavamo prošlost, mi smo joj davali dah. Za jednu od najemotivnijih scena filma želeo je upravo moju muziku. Sa Kristoferom Nolanom proces je bio drugačiji. On zvuku pristupa gotovo filozofski. Za film „Odiseja“ dizajnirao sam i posebne instrumente – drevne grčke aulose, frule, udaraljke i žičane instrumente – kako bismo stvorili zvučni svet koji deluje bezvremenski i duboko grčki. I Ridli Skot i Kristofer Nolan imaju jednu zajedničku osobinu – muziku doživljavaju kao lik u filmu.
Da li postoji priznanje ili trenutak u karijeri koji vam je posebno važan?
- Mnogo je trenutaka koje pamtim, ali jedan posebno nosim u srcu. Producentkinja iz kompanije Paramount, koja vodi moju muzičku biblioteku za buduće projekte, napisala mi je da njena majka prolazi kroz tešku borbu sa karcinomom i da uz moju muziku uspeva da pronađe mir, da bol popusti i da zaspi. To me je duboko dirnulo. Osećaj da sam muzikom pomogao jednom ljudskom biću, jednoj majci, za mene je najveća nagrada.
Sarađivao je i sa umetnicima poput Vangelisa i grupe „Dead Can Dance“.
Na kojim projektima trenutno radite?
- Trenutno radim na projektu koji povezuje drevne isceliteljske zvuke sa savremenom muzikom, u saradnji sa neuronaučnicima i muzičarima širom sveta. Pripremam i posebne obrazovne programe za škole i muzeje u Evropi i Americi. Takođe planiram povratak u Srbiju tokom 2027. godine, kada ću održati radionice o lekovitom dejstvu muzike u školama i muzejima zajedno sa dr Vesnom Dimitrijević. Volim Srbiju i želim ponovo da budem među tim lepim i ponosnim bratskim narodom.
SLUŠANJE MUZIKE JE LEKOVITO: Doktor Predrag Mitrović otkriva 5 PESAMA koje pozitivno utiču na ZDRAVLJE SRCA