Kortizol ne skače bez razloga: Endokrinolog otkriva tri simptoma i kako da ih ublažite
Kortizol je hormon koji se često pominje kao glavni krivac za umor, gojenje ili nervozu, ali njegova uloga u organizmu je mnogo složenija. Iako je poznat kao "hormon stresa", on učestvuje u radu gotovo svih važnih sistema u telu - od mozga i imuniteta do metabolizma i regulacije šećera u krvi. Kako objašnjava endokrinolog dr Arti Tangudu, kortizol je danas često pogrešno shvaćen i neopravdano okrivljen.
- Susrećemo se sa mnogo dezinformacija o tome šta znači "poremećen kortizol" i kako bi normalne vrednosti trebalo da izgledaju. U stvarnosti, nivo kortizola prirodno varira tokom dana. Najviši je ujutru, kada pomaže razbuđivanju i podizanju energije, a zatim postepeno opada i najniži je tokom noći - navodi dr Tangudu.
Na njega utiču i svakodnevne situacije - obroci fizička aktivnost ili stres mogu da izazovu kratkotrajna povećanja, dodaje endokrinolog.
- Takve promene su normalne i očekivane. Problem nastaje tek kada se naruši osnovni dnevni ritam, na primer zbog višednevnog nespavanja ili stalnog izlaganja stresu, što može da utiče na san, varenje i raspodelu masnog tkiva - ističe dr Tangudu.
Kako prepoznati da kortizol nije u ravnoteži
Iako se nivo kortizola može proveriti analizom krvi, prvi znaci neravnoteže često se prepoznaju kroz svakodnevne promene u organizmu. Upravo oni mogu da ukažu da je njegov prirodni ritam poremećen:.
- Povišen puls u mirovanju: Ako primetite da vam je srčana frekvencija stalno viša nego ranije, to može da bude jedan od prvih signala da je organizam pod opterećenjem.
- Poremećaji masnoća u krvi: Kortizol je povezan sa radom jetre i metabolizmom masti, pa povišen LDL holesterol može da bude jedan od pokazatelja da je hormonska ravnoteža narušena.
- Promene u raspodeli masnog tkiva: Nakupljanje masnoće u predelu stomaka, uprkos nepromenjenoj ishrani i telesnoj težini, može da ukaže na dugotrajan disbalans.
Šta najviše utiče na kortizol
Na kortizol najviše utiču san, kretanje i raspored obroka, jer određuju da li će pratiti svoj prirodni dnevni ritam, naglašava doktorka.
- Tokom noći ovaj hormon opada, pa nedostatak sna remeti oporavak i već sledećeg dana može da se oseti kroz umor i pojačan apetit. Fizička aktivnost pomaže, ali samo ako je umerena - dugi i iscrpljujući treninzi bez pauze mogu dodatno da ga podignu, dok jednostavne navike poput svakodnevne šetnje doprinose stabilnijem ritmu - .
Ulogu ima i način ishrane. Kasni obroci i veće količine kafemogu da podignu kortizol u periodu kada bi trebalo da opada, dok uravnotežena ishrana tokom dana pomaže da nivo energije ostane stabilan.
- Drugim rečima, kortizol retko predstavlja problem sam po sebi, već je često odraz načina života. Tek kada se osnovni ritam ozbiljnije naruši, javlja se potreba za dodatnom procenom i savetom lekara - poručuje Tangudu.
Izvor: Womenshealthmag.com/Zdravlje.kurir.rs
