Globalno više od 300 miliona ljudi živi sa hepatitisom, a više od 1,3 miliona života se izgubi svake godine od posledica hepatitisa B i C. Hepatitis je sada drugi najsmrtnosniji virus na svetu posle Covid-19, a vodeći je razlog za razvijanje karcinoma jetre. Novi izveštaj Svetske zdravstvene organizacije kaže da broj smrtnih slučajeva od posledica hepatitisa raste, izjavila je Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od hepatitisa Hronos, povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv hepatitisa koji se svuda u svetu obeležava 28. jula.
- Cilj je podizanje svesti o hepatitisu, jednoj od najsmrtonosnijih i najzanemarenijih bolesti, onoj koja oduzima živote svakih 30 sekundi. Prema procenama zdravstvenih stručnjaka, u Srbiji je zaraženo oko 70.000 ljudi, ali nedostaju tačni sveobuhvatni podaci - kaže Ivana Dragojević.
Šta je hepatitis?
Hepatitis je upala jetre koja dovodi do oštećenja ili uništenja njenih ćelija (hepatocita). Javlja se u akutnom i hroničnom obliku. U nekim slučajevima akutni hepatitis prelazi u hronično stanje. Klinička slika i prognoza, kao i terapija, zavise od uzročnika upale jetre. Upalu jetre mogu izazvati različiti uzročnici: bakterije, virusi, alkohol, različiti toksini, čak i lekovi. Upalu jetre može izazvati veliki broj virusa.
Ko spada u rizične grupe?
Do sada je otkriveno nekoliko različitih virusa hepatitisa i označavaju se slovima abecede: A, B, C, D, E, F, G, itd. Ovi hepatitisi se razlikuju po načinu prenosa, trajanju inkubacije, težini bolesti, mogućnosti prelaska u hroničnu upalu tj. hronični hepatitis i razvoju težih komplikacija kao što su ciroza jetre i karcinom jetre. Najopasniji i najnezgodniji su virusi C i B.
- Kada je reč o rizicima, u tradicionalne spada intravenska narkomanija, oko 32 odsto pacijenta koje su lečeni od hepatitisa C imali su istoriju zloubotrebe narkotika. Rizičan je i svaki kontakt sa krvlju koja ne mora da bude vidljiva golim okom. To mogu da budu nezaštećeni seksualni kontakti, kontakt sa zdravstvenim sistemom, gde je rizik sveden na minimum, ali opet postoji u promilima. Takva je priroda našeg posla - kaže prof. dr Ivana Milošević, infektolog, gastroenterohepatolog, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS
Hepatitis može da se prenese i sa majke na dete, takozvanim vertikalnim putem, ali i u kućnim uslovima.
- Zato uvek pacijentima sa novotkrivenim hepatitisom savetujemo da odvoje svoje brijače, svoje četkice za zube od ukućana dok se ovi ne testiraju, odnosno pacijent ne izlači. Moramo da pomenemo i tetovaže i pirsinge. Tetovaža je neka vrsta ukrsa na telu, ali je treba posmatati malo šire, kao vid ulepšavanja. Imala sam pacijentkininje koje su se zarazile hepatitisom C posle tetovaža obrva. Postoje takođe brojne anti-ejdžing procedure koje se obavljaju, ne samo u lekarskim ordinacijama, nego i tamo gde im nije mesto. Svaka takva procedura koja dovodi do makar minimalnog, milimetarskog narušavanja integriteta kože ili sluzokuže predstavlja rizik da se ova bolest prenese - objašnjava prof. dr Ivana Milošević.
Zašto je važno testirati se?
Hepatitis je asimptomatska bolest, te pacijenti ili slučajno otkrivaju virus ili kada je bolest već uznapredovala.
- Svaka vodeća zdravstvena organizacija i institucija promoviše testiranje na hepatitis B i C za sve osobe starije od 18 godina bar jednom u životu. Naravno, za one koji imaju možda neke rizike više puta, ali bar jednom. Samo tako ćemo moći da otkrijemo nove bolesnike, jer se radi o bolestima koje nemaju specifične simptome, zbog kojih bi se neko javio lekaru. Siptomi se javlaju tek kad su one uznapredovale i stigle do ciroze ili karcinoma - apeluje prof. dr Milošević.
Pacijeti nisu dovoljno ni glasni ni vidljivi
Od 2006. godine novorođenčad se u okviru programa obavezne vakcinacije vakcinišu protiv hepatitisa B po rođenju, dok su odraslima na raspolaganju vakcina i efikasan tretman za hepatitis B, kao i lek za hepatitis C, o trošku RFZO-a. Ipak, ljudi koji žive sa hepatitisom nisu dovoljno ni glasni ni vidljivi, naglašava Ivana Dragojević.
Ove godine, povodom obeležavanja Svetskog dana hepatitisa u udruženju Hronos, pozvaće sve nadležne zdravstvene ustanove, Ministarstvo zdravlja Srbije i RFZO da prioritizuju eliminaciju virusnog hepatitisa.
- Neophodno promovisati veću javnu i političku svest o važnosti prevencije testiranja i lečenja virusnog hepatitisa B i C i značajno povećati pristup testiranju u zajednici i zdravstvenim ustanovama. Potrebno je osmisliti nacionalnu strategiju za borbu protiv hepatitisa, u okviru koje su i programi prevencije, koji se bave i problemima stigme i diskriminacije sa kojima se pacijenti suočavaju. Posebno je važno ojačati učešće zajednice i civilnog društva u programima edukacije i prevencije - poručuje Ivana Dragović.
Pripremila: Nataša Lazović
NE PROPUSTITE
