Gubitak vida i visok holesterol novi faktori rizika za demenciju: Kako da zaštitite mozak i sačuvate pamćenje?

Gubitak vida i visok holesterol dodati su na listu modifikovanih faktora rizika za demenciju. Skoro polovina slučajeva demencije mogla bi se odložiti ili sprečiti rešavanjem ovih faktora rizika. Briga o vašem fizičkom zdravlju i bavljenje mentalno stimulativnim aktivnostima tokom srednjih godina i kasnije može smanjiti rizik od demencije, izveštava Everyday Health.

Sprečavanje direktnih fizičkih pretnji po mentalno zdravlje

Izveštaj časopisa „Lanset“ identifikuje ovih 14 modifikovanih faktora rizika za demenciju:

• visok krvni pritisak
• dijabetes
• gojaznost
• fizička neaktivnost
• konzumiranje previše alkohola
• pušenje
• traumatska povreda mozga
• gubitak sluha
• izloženost zagađenju vazduha
• depresija
• socijalna izolacija
• niži nivo obrazovanja
• gubitak vida
• visok LDL holesterol

Fizički faktori rizika kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, gojaznost i fizička neaktivnost mogu dovesti do suženja ili začepljenja arterija koje smanjuju protok krvi u mozgu, a moždanim ćelijama je potreban stalni dotok krvi i kiseonika da bi pravilno funkcionisale.

Previše konzumiranja alkohola i pušenja takođe može doprineti srčanim oboljenjima i biti toksično za moždane ćelije, uzrokujući njihovu smrt. Još jedan faktor rizika koji direktno utiče na mentalne sposobnosti je traumatska povreda mozga, koja remeti funkciju mozga.

Visok holesterol i gubitak vida mogu doprineti riziku od demencije

Nove smernice sada dodaju visok holesterol u srednjim godinama (od oko 40 godina) na listu faktora rizika koji se mogu promeniti. Panel Lanseta procenjuje da se sedam procenata slučajeva demencije može pripisati ovom „lošem“ holesterolu, koji dovodi do nakupljanja holesterola u arterijama.

Kada je ova lista poslednji put ažurirana, pre četiri godine, nije bilo dovoljno dokaza koji bi ukazali na LDL holesterol kao mogući faktor rizika, prema rečima dr Livingstona. Od tada, „novi ubedljivi dokazi“ su otkrili da LDL holesterol povećava šanse za kognitivni pad.

Iako su problemi sa sluhom već bili na listi rizika od demencije, gubitak vida je dodat u ovom nedavnom ažuriranju. Pad ovih senzornih funkcija je čest kako starimo i može dovesti do konfuzije i problema sa obradom informacija i svakodnevnom percepcijom.

Izveštaj Lanseta je otkrio da se dva procenta slučajeva demencije može pripisati nelečenom gubitku vida u kasnijem životu.

Zagađenje vazduha, depresija, usamljenost i niži nivo obrazovanja

Zagađenje vazduha povezano je sa srčanim oboljenjima, što zauzvrat može povećati verovatnoću kognitivnog oštećenja. Pojedinci mogu imati malo kontrole nad svojom izloženošću zagađenju vazduha, tako da je ovaj rizik teško smanjiti. Međutim, istraživači sugerišu da postoje neke individualne akcije koje ljudi mogu preduzeti, kao što je nekorišćenje peći na drva ili ugalj i izbegavanje boravka na otvorenom u vremenima kada je kvalitet vazduha najgori.

Depresija i socijalna izolacija takođe mogu doprineti demenciji jer mogu dovesti do promena u zdravlju i ponašanju koje povećavaju rizik od demencije, kao što su fizička neaktivnost, loša ishrana, veća konzumacija alkohola, manje sna i nedostatak mentalne stimulacije i angažovanja.

Iako veza između demencije i obrazovanja možda nije toliko očigledna u poređenju sa drugim faktorima rizika, panel Lanseta napominje da je kvalitet obrazovanja u ranom životu povezan sa otpornošću mozga.

- Ljudi sa višim i boljim obrazovanjem imaju jači, fleksibilniji skup neuronskih veza na koje se mogu osloniti ako ikada razviju bolest mozga koja može izazvati demenciju. Druga dobra vest u ovom ažuriranju je da se obrazovanje prepoznaje kao uticajno i u kasnijem životu. To znači da ljudi u 30-im i 60-im godinama takođe mogu videti značajne koristi od celoživotnog učenja. Pohađajte kurs, naučite jezik, bavite se izazovnim hobijem ili istražite istoriju zemlje pre nego što putujete - kaže dr Džesika Koldvel, direktorka Centra za prevenciju Alchajmerove bolesti kod žena u Klivlendskoj klinici.

Kako smanjiti rizik od demencije?

Iako ljudi mogu preduzeti efikasne korake da spreče mentalno opadanje u bilo kom uzrastu, Livingston upozorava da sada postoje jači dokazi da je duže izlaganje riziku štetnije. Ona naglašava da razvijanje zdravih navika u detinjstvu - kao što su redovno vežbanje i zdrava ishrana kako bi se izbegla gojaznost - može postaviti temelje za ponašanja kasnije u životu koja mogu obuzdati rizike od demencije.

Novi izveštaj Lanseta daje nekoliko predloga koji pomažu da se izbegnu opasnosti od demencije, uključujući:

• Obezbedite svojoj deci kvalitetno obrazovanje i budite kognitivno aktivni u srednjim godinama.
• Omogućite slušne aparate svim ljudima sa gubitkom sluha i smanjite izloženost štetnoj buci.
• Otkrijte i lečite visok LDL holesterol u srednjim godinama, počevši od 40. godine.
• Omogućite skrining i lečenje oštećenja vida svima.
• Efikasno lečite depresiju.
• Nosite kacige i zaštitu za glavu u kontaktnim sportovima i na biciklima.
• Dajte prioritet podržavajućim okruženjima u zajednici i stanovanju kako biste povećali društveni kontakt.
• Smanjite izloženost zagađenju vazduha strogim strategijama za čist vazduh.
• Proširite mere za smanjenje pušenja, kao što su kontrola cena, povećanje minimalne starosne granice za kupovinu i zabrane pušenja.
• Smanjite sadržaj šećera i soli u hrani koja se prodaje u prodavnicama i restoranima.

- Svi možemo preduzeti korake dok smo mladi ili u srednjim godinama kako bismo povećali svoje šanse za dobro starenje - rekao je dr Kaldvel, koji nije bio član Lanset komisije.

Izvor: miss7zdrava.24sata.hr/zdravlje.kurir.rs

Za dijagnozu demencije potrebno više od 3 godine: Rani znaci često se mešaju sa normalnim promenama usled starenja