Koliko hleba je previše ako imate povišene trigliceride? Male promene čuvaju srce i krvne sudove
Hleb ili neka vrsta testenine skoro su neizbežan deo srpske kuhinje. Većina osoba ne može da zamisli jelo bez parčeta mirisnog hleba. Tu su i kolači, razne vrste peciva i grickalica koje sadrže velike količine belog brašna. U ovakvim uslovima rastu kilogrami, ali i trigliceridi. I pored toga što je običan hleb siromašan mastima i bogat ugljenim hidratima, do problema dolazi kada imate povišene trigliceride.
Šta su trigliceridi?
Trigliceridi su vrsta masnoća u krvi, različita od holesterola. Dobro bi bilo da nivo triglicerida bude manji od 150 mg/dL. Zdrave vrednosti triglicerida štite krvne sudove i umanjuju rizik od bolesti srca.
Višak kilograma (posebno u predelu stomaka), pušenje, stres, slaba fizička aktivnost i alkohol mogu da dovedu do porasta vrednosti triglicerida. Ipak, najveći okidač za trigliceride su ugljeni hidrati.
Stručnjaci kažu da zdrave masti i holesterol iz hrane nisu glavni uzrok povišenih triglicerida, već pre svega višak ugljenih hidrata, posebno skroba i šećera.
Glavni izvori ugljenih hidrata
Hleb i proizvodi od žitarica glavni su izvori ugljenih hidrata u svakodnevnoj ishrani. Ne samo beli hleb, već i integralni hleb od celovitih žitarica sadrži značajne količine ugljenih hidrata.
Jedna velika kriška hleba ima oko 15 g ugljenih hidrata, a veliki sendvič čak više od 90 grama. Do problema dolazi kada uz svaki obrok konzumiramo veće količine hleba, odnosno ako pojedemo više od jednog velikog sendviča dnevno.
Ukoliko je ishrana većim delom zasnovana na konzumaciji ugljenih hidrata, manji unos hleba može da pomogne i da stabilizuje vrednosti triglicerida. Pojedina istraživanja tvrde da smanjenje ugljenih hidrata može značajno da smanji nivo triglicerida.
Kako smanjiti unos hleba?
Ako želite da proverite kako vaš organizam reaguje, savet je da pokušate da ograničite konzumaciju hleba i šećera tokom jednog meseca.
Za doručak, umesto tosta, možete spremiti kuvano jaje sa spanaćem ili sveži sir i sezonsko voće i povrće. Umesto sendviča sa mnogo hleba, bolji izbor je obrok salata sa svežim povrćem i, na primer, piletinom.
Lekari savetuju pacijentima sa povišenim nivoima masnoća u krvi da barem dva puta nedeljno jedu ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama, kao što su losos, sardina, skuša i tuna.
Nisu svi ugljeni hidrati loši
Važno je znati da postoje zdravi i nezdravi ugljeni hidrati. Zdravi su oni koji sporije podižu šećer u krvi, sporije se razlažu, imaju mnogo vlakana i omogućavaju duži osećaj sitosti. Tu spadaju voće i povrće, pasulj, leblebija, batat, integralni pirinač i ovsene pahuljice.
Nezdravi ugljeni hidrati brzo podižu šećer u krvi, jednostavni su i brzo razgradivi. Gotovo da nemaju vlakana ni korisnih hranljivih sastojaka. Oni daju brzu energiju, nakon čega dolazi do pada šećera i osećaja umora. To su beli hleb, slatkiši, peciva, brza hrana, grickalice i zaslađeni napici.
Izvor: www.everydayhealth.com/ zdravlje.kurir.rs
