Manji skok šećera u krvi uz jedan trik tokom obroka: Naučnici otkrili zašto je redosled hrane važan
- Istraživači su pokazali da unos masti pre glukoze usporava pražnjenje želuca i ublažava rani skok šećera u krvi.
- Efekat uključuje glukagon, GLP-1 i vagusni nerv, a zadržao se i kod miševa sa dijabetesom tipa 2 i teškim nedostatkom insulina.
Hormon koji povećava šećer u krvi može pomoći u zaustavljanju naglog porasta nakon obroka kada masnoća stigne do creva pre šećera.
Međunarodni istraživački tim je otkrio da davanje miševima masti pre glukoze usporava pražnjenje želuca i smanjuje rani skok šećera u krvi. Eksperimenti ukazuju na to da reakcija uključuje saradnju između hormona creva i pankreasa i nervnih signala, što nudi naznake zašto bi redosled ishrane mogao biti važan.
Studije na ljudima su već pokazale da konzumiranje povrća, proteina ili masti pre ugljenih hidrata može ublažiti porast šećera u krvi nakon obroka, što je važan cilj lečenja dijabetesa. Redosled obroka bi stoga mogao da ponudi praktičnu dijetetsku strategiju koja menja redosled konzumiranja hrane bez eliminacije namirnica.
- Naša grupa je dugo bila zainteresovana za praktične pristupe ishrani koje ljudi mogu da nastave da primenjuju u svakodnevnom životu. Redosled obroka je privlačan jer samo menja način na koji se obrok jede, umesto da zahteva od ljudi da izbegavaju čitave grupe namirnica - kaže odgovarajući autor Daisuke Jabe sa Univerziteta u Kjotu.
Kako redosled hrane menja dospevanje glukoze u creva
Želudac pomaže u kontroli brzine kojom hranljive materije stižu do creva. Sporije pražnjenje može rasporediti dospevanje glukoze, ublažavajući rani porast šećera u krvi. Istraživači su takođe povezali koristi određivanja redosleda obroka sa povećanim oslobađanjem inkretinskih hormona, uključujući GLP-1, koji pomažu u snižavanju glukoze u krvi. Manje je jasno kako ovi hormoni stupaju u interakciju sa hormonima pankreasa i nervnim putevima.
Da bi to istražili, tim je držao miševe na postu preko noći i uporedio tri sekvence hranjenja: vodu praćenu glukozom, maslinovo ulje praćeno glukozom 15 minuta kasnije i glukozu praćenu maslinovim uljem 15 minuta kasnije. Pratili su nivo glukoze u krvi i koncentracije insulina, glukagona, GIP-a i GLP-1 u plazmi. Merenja koncentracije acetaminofena u krvi nakon oralne primene pružila su procenu brzine pražnjenja želuca.
Kada je maslinovo ulje bilo prvo, miševi su pokazali manji rani porast šećera u krvi i sporije pražnjenje želuca nego kada je ono dato kasnije. Davanje masti pre glukoze takođe je povećalo rano lučenje glukagona, GIP-a i GLP-1. Ovi efekti su se zadržali i kod miševa sa dijabetesom tipa 2 i teškim nedostatkom insulina.
Neočekivana uloga glukagona
Glukagon je najpoznatiji po povećanju nivoa glukoze u krvi, što njegov doprinos ovom procesu čini posebno zanimljivim. Blokiranje signalizacije glukagona ili GLP-1 samo po sebi nije oslabilo efekat snižavanja glukoze kada je maslinovo ulje dato prvo. Međutim, istovremeno blokiranje oba puta jeste oslabilo ovaj efekat, što ukazuje na to da oba doprinose odgovoru organizma.
Istraživači su takođe testirali miševe kojima nedostaje receptor za GLP-1 i ispitali ulogu nerava tako što su prekinuli vezu vagusnog nerva ispod dijafragme sa obe strane. Eksperimenti su ukazali na to da vagusni nervni putevi doprinose ovom odgovoru. Testovi sa drugim dijetetskim mastima pomogli su da se utvrdi da nalazi nisu specifični samo za maslinovo ulje.
- Naši nalazi ukazuju na to da redosled kojim hranljive materije dospevaju do creva može izazvati koordinisani hormonsko-nervni odgovor koji menja brzinu kojom želudac isporučuje glukozu u creva - kaže Jabe.
Zajedno sa postojećim kliničkim dokazima, ovi nalazi dodatno podstiču ispitivanje praktičnih strategija redosleda obroka kod ljudi sa dijabetesom i bez njega. Sledeći izazov je da se utvrdi koliko se pouzdano ovaj hormonski i nervni odgovor prenosi na svakodnevne obroke kod ljudi.
Izvor: scitechdaily.com/Zdravlje.Kurir.rs
