- Razloge noćnog rada pored osnovne funkcije možemo tražiti i u većoj produktivnosti, ali da se zadržimo samo na tome šta rad u sitne sate čini sa našim metabolizmom - kaže Jasna Vujičić, viši dijetetičar-nutricionista i otkriva da li je tačno da zaposleni u trećoj smeni lakše dobijaju na kilaži.
Mit ili stvarnost: višak kilograma noću
Razna istraživanja pokazuju da noćni rad zaista omogućava veći višak kilograma nego rad po danu. Istraživanje iz 2003. rađeno u Univerzitetu u Bariju u Italiji je pokazalo da su radnici fabrike koji rade u večernjoj i noćnoj smeni dobili na kilaži znatno više nego radnici koji su isti posao obavljali danju, a pored toga imali su i viši krvni pritisak.
Time je potvrđeno da postoji veza između rada noću i povećanog rizika od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i malignih i drugih oboljenja.
Naučnici pretpostavljaju da je jedan od razloga hronoporemećaj, odnosno poremećaj normalnog 24-časovnog bioritma čoveka kada je izmenjen režim rada, spavanja i obedovanja. Ovaj hronoporemećaj kod osoba koji rade noću može uticati na njihovu predispoziciju da se ugoje.
Fizička aktivnost i ishrana
Rad u trećoj smeni je po pravilu manje zahtevan nego dnevni rad, kako po potrošnji kalorija, tako i po fizičkoj aktivnosti potrebnoj da se taj posao obavlja. Radnici u trećoj smeni imaju manje mogućnosti da noću vežbaju (često ne mogu ni da prošetaju), odnosno da fizičkom aktivnošću smanje kalorijski suficit, koji hranom unesu.
S obzirom da oni danju spavaju, ne mogu da odu do teretane ili do obližnjeg parkića na džoging u večernjim satima, pre smene, a ujutru, kada im se smena završi, često su preumorni za tako nešto.
Drugi faktor koji podstiče gojaznost je taj da tokom treće smene ne možete pojesti nutritivno vredan obrok kao što je to slučaj danju, iz ovog ili onog razloga, pa ste “osuđeni” na dežurne trafike i non-stop roštilj/pizzu, ili možda na automate za slatkiše i kafu.
Ispravna ishrana u sitne sate
Kao što mnogi imaju svojevrsne šablone ishrane danju, tako je moguće imati savršeno zdravu ishranu i u noćnim satima. Fora je u tome da dođete na posao spremni, dakle da ponesete sa sobom nutritivno vrednu hranu koja nije kalorijska bomba.
Kao što i danju jedete više od jednog obroka, tako i noćnu klopu treba podeliti na par manjih obroka (2-3). Ne treba jesti “kao mećava”, nego dobro sažvakati svaki zalogaj, čime se sprečavaju mogući problemi sa varenjem.
Šta može, a šta ne?
Hrana koja se teško vari sigurno nije pogodna za noćne obroke, na primer manje više- sve prženo. Sa druge strane lako svarljivi obroci poput supa, čorbi, jogurta, pirinča neće opteretiti stomak. Kafu i visokokaloričnu hranu treba uzimati u manjim količinama, a nije loše uzeti hranu koja sadrži više proteina, koja čini organizam budnijim i punim energije.
Tu se podrazumevaju kuvana jaja, tunjevina, pečeno ćureće i pileće belo meso, badem i kikiriki (može i u obliku putera). Moguće je napraviti sendvič od navedenog ili poneti i neko voće. Što da ne, voćne ili mešane obrok salate su takođe dobra ideja. U užini možete jesti jezgrasto i sezonsko voće. Vodite se piramidom ishrane i ne zaboravite ni integralne žitarice. Za piće je najbolja voda.
Doručak posle noćne smene
Posle rada sledi odmor. A da nebi i tada držali oči otvorene zbog viška kofeina, sa kafom treba prestati bar 4 sata pre povratka kući. Povratak posle rada noću, a pre jutarnjeg spavanja je pravo vreme za hranu.
Recimo topla ovsena kaša sa prelivom grčkog jogurta i malina, palačinke sa prelivom od višanja posute seckanim orašastim plodovima, banana smuti (biljno mleko + banana + chia seme + ovsene pahuljice + bademi), hleb od celor zrna i jaja sa povrćem.
NE PROPUSTITE
