PITALI SMO NUTRICIONISTU: Da li rad u trećoj smeni utiče na VIŠAK KILOGRAMA? Odgovor vam se neće svideti

Pekar, lekar, policajac, noćni čuvar, kao i studenti pred ispite, ali i mnoštvo drugih zanimanja često nemaju “normalno” radno vreme već se obavljaju i u sitne sate. Neki od njih, poput lekara i medicinskog osoblja imaju rotacije, dok su drugi “zaglavljeni” u radu duboko u noć, do jutra.

Razna istraživanja pokazuju da noćni rad zaista omogućava veći višak kilograma nego rad po danu. Istraživanje iz 2003. rađeno u Univerzitetu u Bariju u Italiji je pokazalo da su radnici fabrike koji rade u večernjoj i noćnoj smeni dobili na kilaži znatno više nego radnici koji su isti posao obavljali danju, a pored toga imali su i viši krvni pritisak.

Naučnici pretpostavljaju da je jedan od razloga hronoporemećaj, odnosno poremećaj normalnog 24-časovnog bioritma čoveka kada je izmenjen režim rada, spavanja i obedovanja. Ovaj hronoporemećaj kod osoba koji rade noću može uticati na njihovu predispoziciju da se ugoje.

Fizička aktivnost i ishrana

Rad u trećoj smeni je po pravilu manje zahtevan nego dnevni rad, kako po potrošnji kalorija, tako i po fizičkoj aktivnosti potrebnoj da se taj posao obavlja. Radnici u trećoj smeni imaju manje mogućnosti da noću vežbaju (često ne mogu ni da prošetaju), odnosno da fizičkom aktivnošću smanje kalorijski suficit, koji hranom unesu.

S obzirom da oni danju spavaju, ne mogu da odu do teretane ili do obližnjeg parkića na džoging u večernjim satima, pre smene, a ujutru, kada im se smena završi, često su preumorni za tako nešto.

Drugi faktor koji podstiče gojaznost je taj da tokom treće smene ne možete pojesti nutritivno vredan obrok kao što je to slučaj danju, iz ovog ili onog razloga, pa ste “osuđeni” na dežurne trafike i non-stop roštilj/pizzu, ili možda na automate za slatkiše i kafu.

Šta može, a šta ne?

Hrana koja se teško vari sigurno nije pogodna za noćne obroke, na primer manje više- sve prženo. Sa druge strane lako svarljivi obroci poput supa, čorbi, jogurta, pirinča neće opteretiti stomak. Kafu i visokokaloričnu hranu treba uzimati u manjim količinama, a nije loše uzeti hranu koja sadrži više proteina, koja čini organizam budnijim i punim energije.

Tu se podrazumevaju kuvana jaja, tunjevina, pečeno ćureće i pileće belo meso, badem i kikiriki (može i u obliku putera). Moguće je napraviti sendvič od navedenog ili poneti i neko voće. Što da ne, voćne ili mešane obrok salate su takođe dobra ideja. U užini možete jesti jezgrasto i sezonsko voće. Vodite se piramidom ishrane i ne zaboravite ni integralne žitarice. Za piće je najbolja voda.

Doručak posle noćne smene

Posle rada sledi odmor. A da nebi i tada držali oči otvorene zbog viška kofeina, sa kafom treba prestati bar 4 sata pre povratka kući. Povratak posle rada noću, a pre jutarnjeg spavanja je pravo vreme za hranu.