Stručnjaci procenjuju da ishrana bogata dijetnim vlaknima pomaže onima koji su preživeli infarkt da se bolje oparave i žive duže, ali to je samo jedan deo slagalice.
Ako ste preživeli infarkt ili ste "samo" srčani bolesnik, pa želite da sprečite da vam se tako nešto dogodi, uz biranje namirnica koje su bogatevlaknima (povrće, voće, koštunjavo voće, žitarice, mahunarke i razne semenke), važno je i da popravite greške u ishrani koje dovode do kardiovaskularnih bolesti, kaže Jovana Srejić Ferluga, nutricionista-dijetetičar i otkriva 12 najvažnijih smernica.
- Neke od grešaka u ishrani koje dovode do kardiovaskularnih bolesti su veliki kalorijski unos, veliki unos zasićenih masnoća i holesterola, unošenje trans masnih kiselina, prekomeran unos ugljenih hidrata, pogotovo šećera, a nedovoljan unos omega 3 masnih kiselina, povrća, voća, dijetnih vlakana i antioksidanasa – sugeriše Jovana Srejić Ferluga.
Izaberite vrste hleba i testeninu od celog zrna, integralni pirinač, kuvane žitarice (kinoa, proso, amarant, ječam, heljda)
Birajte posne vrste mesa (meso jedite bez kože i masnih delova). Maksimalno ograničite (ili najbolje isključite iz ishrane) mesne prerađevine, uključujući kobasice i mesne nareske
Svake nedelje na jelovnik uvrstite ribu dva do tri puta. Porcija je 150 grama ribe ili morskih plodova
Najmanje dva obroka nedeljno treba da budu sa mahunarkama (pasulj, grašak, sočivo), bez mesa
Svake nedelje pojedite do sedam jaja ili jedno jaje na dan
Ograničite ili u potpunosti isključite iz ishrane masne, lisnate, pekarske proizvode, hranu pripremljenu u fritezi ili dubokom ulju, grickalice, slatkiše
Ograničite unos soli, izbegavajte grickalice, nareske, slane sireve...
Još uvek je zvanična preporuka da se smanji unos zasićenih masnoća, pa se zbog toga preporučuju delimično obrani mlečni proizvodi
Birajte zdrave vrste masnoća, pre svega maslinovo ulje i masne vrste ribe, koje su izvori omega 3 masnoća
Jezgrasto voće je odličan dodatak salatama, birajte neslane bademe, indijski orah, kikiriki i budite umereni. Porcija je 15-30 grama
Pijte uglavnom vodu i izbegavajte napitke zaslađene šećerom. Unos kofeinskih pića poput kafe i čaja treba da bude umeren
Shutterstock
Ishrana treba da bude usmerena na rešavanje povišenog nivoa masnoća u krvi, visokog krvnog pritiska i povišene telesne težine, pogotovo visokog procenta takozvanih visceralnih masti koje direktno okružuju unutrašnje organe, naglašava naša sagovonica.
Dijetalna vlakna
Prema preporukama iz 2010. godine žene bi trebalo da unesu najmanje 25 grama, a muškarci ne manje od 38 grama dijetnih vlakana na dan. Ove preporuke se odnose na osobe mlađe od 50 godina.
Shutterstock
- Posle 50. ženama se preporučuje 21 gram dnevno, muškarcima 30, a idealan način da se poštuje ova sugestija jeste uključivanjem zdravih namirnica u jelovnik, naročito proizvoda od celog zrna žita (hleb, testenina, pahuljice, mekinje, integralni pirinač), mahunarki, voća (malina, borovnica, ribizla, jagoda, kupina) i jezgrastog voća (badema, pistaća) – savetuje nutricionista.
Važni nutrijenti
Ne treba zaboraviti ni antioksidanse, materije koje sprečavaju oštećenja ćelija i ćelijskih struktura neutrališući štetne slobodne radikale, a u koje spadaju vitamin C, E, selen, likopen i beta karoten, kao ni omega 3 masne kiseline, poručuje.
Omega 3 masne kiseline: masnije vrste ribe - tuna, losos, haringa, skuša, bakalar, ali i laneno seme, čija semenke
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Koliko su liste bezglutenskih proizvoda pouzdane i korisne? Dilemu razrešava predsednica udruženja "Alergija i ja"