Koja metoda povremenog posta je bolja - 16:8 ili 5:2? Evo kako da ne ugrozite zdravlje
Verovatno već postite 12 sati, a da toga niste svesni. To samo znači da završite večeru do 20 časova i čekate da doručkujete do 8 sati ujturo. Povremeni post je, međutim, malo ekstremniji, uključuje duže periode bez hrane i kremastih pića kako bi se uravnotežio nivo šećera u krvi, energija i smirila probava.
Povremeni post postoji već neko vreme, ali izgleda da se je od nedavno postao veoma popularan zahvaljujući tvrdnjama da može biti koristan za zdravlje creva. Pored konzumiranja velike količine biljne hrane, izbegavanja prekomerne konzumacije alkohola i rada na smanjenju stresa, stručnjaci često preporučuju da svom digestivnom sistemu date potpuni odmor od jela od najmanje 12 sati.
Koji metod povremenog posta je bolji po mišljenju stručnjaka?
Prvo, vredi istražiti koje su navodne prednosti povremenog posta (IF).
- Postoje neke potencijalne prednosti povremenog posta za žene, uključujući poboljšane markere metaboličkog zdravlja, poboljšano zdravlje ćelija i bolju kontrolu šećera u krvi zbog perioda gladovanja bez stalnog oslobađanja insulina. Tokom stanja posta dolazi do obnavljanja ćelija, što utiče na smanjenje zapaljenja i biomarkera raka, kao i povećanje otpornosti na stres - kaže Rima Patel, registrovani dijetetičar i nutricionista.
Međutim, ona napominje da je potrebno više studija na ljudima (a posebno na ženama) pre nego što se bilo šta sa sigurnošću može reći o prednostima povrmenog posta.
- Drugi radovi pokazuju da jedenje hrane tokom dana može pomoći u cirkadijalnom ritmu tela (unutrašnjem biološkom satu), koji je povezan sa smanjenjem hronične bolesti - dodala je Patel.
Post 5:2 - poremećaj u ishrani ili zaista zdrav?
Na prvi pogled, 5:2 – gde jedete redovno pet dana u nedelji i vrlo malo dva dana – zvuči sumnjivo, kao poremećaj u ishrani. S druge strane, 16:8 uključuje konzumiranje šta god želite tokom osmosatnog perioda i odmaranje vašeg digestivnog sistema tokom 16 sati. To može značiti da započnete dan vodom, crnom kafom ili čajem i imate prvi obrok oko podneva, završavajući večerom oko 20 časova.
- Nekima je teže ograničiti unos kalorija na 25 odsto dva dana u nedelji nego imati vremenski ograničen period posta, pa bi možda radije voleli 16:8 tokom dužeg vremenskog perioda - objašnjava Patel.
Ona napominje da trenutno nema dokaza koji bi sugerisali da je bilo koji režim posta bolji od drugog, tako da preporučuje odabir povremenog posta zasnovanog na onome što vam se čini održivijim i realnijim na duži rok.
- Ovakav način ishrane može biti nerealan, posebno za društvene prilike koje se mogu desiti tokom ta dva dana sa malo hrane - kaže Patel i upozorava da je takođe neprikladan za svakoga ko vodi aktivan životni stil i treba da se oporavi nakon vežbanja, što bi u idealnom slučaju trebalo da bude većina nas.
Koji metod povremenog posta je bolji i koji odabrati?
Post može biti koristan za neke osobe, ali ključ je izbegavati ekstremno ponašanje i prepoznati šta ekstremno znači za vas. Nekima možda neće smetati da preskoče doručak; drugi ne bi izdržali do 9 ujutru, a da se ne osećaju slabo.
Evo kako da probate povremeni post ako ste zainteresovani.
Jedite pravilno uravnotežene obroke
Veoma je važno da obroci koje jedete budu zasitni, hranljivi i pravilno izbalansirani. To znači da imate dosta složenih ugljenih hidrata, dobre izvore proteina, puno biljne hrane i pristojnu količinu masti.
Ostanite hidrirani
Ostanite dobro hidrirani sa puno vode i započnite ili završite dan crnom (ili bezkofeinskom) kafom i biljnim čajevima. Pokušajte da pijete kokosovu vodu sa prstohvatom ružičaste himalajske soli za povećanje elektrolita.
Budite spremni da prestanete da postite ako vam to ne odgovara
- Ako ustanovite da ovaj obrazac ishrane ne odgovara vašem životnom stilu, možda nije za vas i to je sasvim u redu. To nije sveti "gral zdravlja", ali može dobro da funkcioniše za neke i obezbedi određena poboljšanja zdravlja - kaže Patel.
Takođe, imajte na umu da istraživanje o prednostima za žene još uvek nije u potpunosti potvrđeno.
Prenela: O.M.
izvor: ljepotaizdravlje.ba/
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni