Štite od raka debelog creva i jetre, a ključni su i za mršavljenje: Nepravedno zanemareni heroji zdravlja
Minimalna količina od oko 25 grama dovoljna je da organizam oseti njegove pozitivne efekte. Ovaj nepriznati heroj zdravlja može da bude ključan za održavanje vitke linije.
Biljna vlakna su ugljeni hidrati koji se ne mogu svariti u tankom crevu, već stižu do debelog creva i služe kao neophodna hrana za "dobre" bakterije. Dele se na dve glavne vrste, rastvorljiva i nerastvorljiva u vodi, a obe mogu da pomognu u mršavljenju na različite načine.
Nerastvorljiva vlakna su delovi biljaka (brašno od celog zna pšenice, orašasto voće, karfiol, boranija, krompir) koje naše telo ne može da apsorbuje, poput kore voća i povrća, i nalaze se u većini integralnih namirnica. Njihova upotreba prirodno usporava varenje i apsorpciju glukoze, a samim tim i energije, čineći je ravnomernije raspoređenom tokom dana, što pomaže u sprečavanju napada gladi.
Oko 25 grama dnevno je minimalna količina potrebna da bi organizam osetio sve pozitivne efekte vlakana, od prevencije raka debelog creva do raka jetre, što je pokazalo istraživanje objavljeno u časopisu Annals of Oncology.
Nedavna istraživanja takođe pokazuju da su osobe na dijeti sa visokim unosom vlakana izgubile više kilograma od onih koji nisu unosili namirnice bogate vlaknima. Tromesečna studija sa 43 ispitanika pokazala je da je 27 ispitanika koji su bili na dijeti bogatoj vlaknima izgubilo više kilograma od onih u kontrolnoj grupi, iako su im dnevni kalorijski unosi bili slični.
Sitost pod kontrolom
Kada je reč o rastvorljivim vlaknima (ovas, grašak, pasulj, voće, ječam), ona su takođe povezana sa mršavljenjem. Za razliku od nerastvorljivih, ova vlakna se vare i u crevima formiraju želatinastu masu, jer privlače vodu. Osim što omekšavaju stolicu, donose i niz zdravstvenih koristi, jer predstavljaju, kao što smo napomenuli, hranu za dobre bakterije. Jedna od koristi je u tome što podstiču lučenje leptina, hormona sitosti, kao i glukagonu sličnog peptida - 1, koji suzbija apetit (GLP-1). GLP-1 deluje slično kao semaglutid, aktivni sastojak u lekovima za dijabetes.
Ovas, ali i pirinač i pečurke, bogati su izvor rastvorljivih vlakana poznatih kao beta glukan. Istraživanje sprovedeno na glodarima pokazalo je da su životinje koje su dobijale beta-glukan manje dobijale na težini i imale su zdraviji nivo šećera u krvi.
"Ozempik za siromašne"
Voće i povrće, kao i integralni ugljeni hidrati poput smeđeg pirinča, dobri su izvori vlakana, a postoje i suplementi za povećanje unosa vlakana, često sa psilijumom, koji je izvor i rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana. Korišćenje psilijuma kao "prirodnog Ozempika" postalo je popularno na društvenim mrežama ove godine nakon što ga je američki lekar dr Enaka Jembe opisao kao verziju Ozempika za one sa ograničenim budžetom.
Neka istraživanja pokazuju da psilijum može da pomogne u mršavljenju, iako stručnjaci upozoravaju da nije čudotvorni lek sam po sebi - ljudi koji ga koriste za mršavljenje i dalje treba da se pridržavaju dijete.
Postepeno uvođenje
I pored mnogih prednosti vlakana, poput smanjenja rizika od različitih bolesti kao što su dijabetes, bolesti srca, rak i Alchajmerova bolest, većina ljudi i dalje ne unosi dovoljno vlakana svakodnevno. Ipak, važno je imati u vidu da preterani unos vlakana može da izazove nadimanje. Kada neko kaže da ga boli stomak zbog vlakana, najčešće je razlog to što ih je unosio previše i prebrzo. Crevima je potrebno vreme da se naviknu na povećani unos vlakana, pa je preporuka stručnjaka da se količina vlakana u ishrani povećava postepeno.
Pripremila: N.L.
Izvor: Zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.kurir.rs
Namirnice bogate cinkom jačaju imunitet i štite nas od prehlade i gripa: Evo gde ga ima najviše