Naučnici preporučuju ishranu koja pomaže kod depresije i anksioznosti: Zaboravite na prerađene namirnice, sokove, grickalice

Otkrila je kako dijete sa ograničenim unosom kalorija mogu smanjiti simptome depresije i anksioznosti.

Istraživači su otkrili da se koristi za mentalno zdravlje ishrane sa niskim sadržajem masti prvenstveno primećuju kod ljudi sa „povećanim kardiometaboličkim rizikom“. Ovo uključuje one koji pate od stanja kao što su gojaznost ili insulinska rezistencija.

Dijeta sa ograničenim unosom kalorija se obično se preporučuje za gubitak težine, a dnevni unos kalorija (u zavisnosti od osobe) je oko 1.500. Ljudima na dijeti se takođe savetuje da izbegavaju prerađenu hranu i proizvode sa visokim sadržajem šećera.

S druge strane, ishrana sa niskim sadržajem masti je ona u kojoj manje od 30 odsto energetskog unosa dolazi iz masti, što je nivo koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija.

Rezultati istraživanja

Objavljujući svoje nalaze u časopisu Annals of Internal Medicine, stručnjaci su rekli da iako dijeta sa ograničenim unosom kalorija i sa niskim sadržajem masti može pomoći u borbi protiv depresije i anksioznosti, kvalitet podataka koji to podržavaju je nizak.

Stoga su preporučili da svaki pacijent koji pati od ovih problema prethodno razgovara sa zdravstvenim radnikom o mogućim promenama u ishrani.

Australijski istraživači su 2017. objavili studiju u časopisu BMC Medicine, u kojoj su 33 osobe sa teškom depresijom otpornom na lekove stavljene na mediteransku ishranu tri meseca. Zatim su upoređeni sa 34 osobe sa istim stanjem koje su nastavili sa uobičajenom ishranom.

Grupa na mediteranskoj ishrani doživela je „značajno veće poboljšanje“ simptoma nego kontrolna grupa.

Mediteranska ishrana obično podrazumeva fokus na sveže proizvode, nemasno meso poput ribe i piletine i integralne žitarice, dok se konzumira manje crvenog mesa i slatkiša.

Veza između ishrane i uma

Profesor Felis Džeka, stručnjak za nutricionističku psihijatriju i direktor Centra za hranu i raspoloženje na Univerzitetu Deakin u Džilongu, Australija, ranije je rekla za MailOnline da je uverena da postoji veza između ishrane i depresije.

Kada je u pitanju mentalno zdravlje, nama vladaju crevni mikrobi, rekla je profesorka Džeka.

Ona je istakla da je ishrana bogata neprerađenom hranom sa puno voća, povrća, pasulja, mahunarki i žitarica ključna jer je bogata vlaknima i u izobilju podržava zdrav mikrobiom creva, populaciju bakterija, virusa i gljivica koje prirodno žive u našem digestivnom traktu.

Pozitivni efekti vlakana na raspoloženje dokazani su u pregledu 18 prethodnih studija, objavljenih u časopisu Nutritional Neuroscience 2023.

Istraživači sa Univerziteta u Adelejdu otkrili su da je za ljude koji su u opasnosti od depresije, svakih dodatnih 5 g vlakana koje su dodali svojoj ishrani povezano je sa smanjenjem rizika od razvoja simptoma za 5 odsto.

Preporučuje se unos najmanje 30 g vlakana dnevno.

Stručnjaci upozoravaju i da ishrana bogata ultra-prerađenom hranom može negativno uticati na mentalno zdravlje.

Prof. Džeka je koautor studije u časopisu Clinical Nutrition koja je zaključila da se rizik od simptoma depresije povećava za 10 procenata na svakih dodatnih 10 procenata ishrane koja se sastoji od ultra-prerađene hrane.

Izvor: dailymail.co.uk/Zdravlje.Kurir.rs

7 namirnica i napitaka koji pomažu protiv anksioznosti: Psihijatar otkriva i 3 koje pogoršavaju stanje