Da li se anksioznost nasleđuje? Psihijatar otkriva koliku ulogu igraju geni, a koliku okruženje
Anksioznost je jedan od najčešćih problema mentalnog zdravlja u svetu. Postoje različiti faktori - poput traumatičnih životnih događaja, stresa na poslu, finansijskih poteškoća ili problema u odnosima - koji mogu dovesti do razvoja anksioznog poremećaja. Ipak, mnogi se pitaju da li anksioznost može da se nasledi? Psihijatar dr Šaradi C objašnjava koliku ulogu imaju geni, a koliku životne okolnosti i svakodnevni stres.
- Anksioznost može da ima genetsku komponentu, ali se ne nasleđuje na jednostavan način. Osobe koje u porodici imaju anksiozne poremećaje mogu da imaju veću verovatnoću da ih razviju, jer određeni geni utiču na način na koji mozak reaguje na stres, strah i emocije. Međutim, to ne znači da će osoba sigurno oboleti - kaže ona.
Geni nisu jedini razlog
Prema njenim rečima, podjednako važnu ulogu imaju i faktori iz okruženja. Traumatična iskustva u detinjstvu, dugotrajan stres, fizičke bolesti, nedostatak sna ili velike životne promene mogu da doprinesu razvoju anksioznosti.
- U većini slučajeva anksioznost nastaje kao rezultat kombinacije genetske predispozicije i životnih iskustava, a ne isključivo zbog nasleđa. Porodična anamneza jeste važan podatak, ali sama po sebi nije dovoljna za procenu rizika. Mnogi ljudi bez opterećenja porodičnom istorijom razviju anksiozni poremećaj, dok ga neki, uprkos izraženoj porodičnoj sklonosti, nikada ne dobiju - dodaje doktorka.
Šta pokazuju istraživanja
Studija objavljena u časopisu Dialogues in Clinical Neuroscience pokazala je da oko polovine rizika za razvoj simptoma anksioznosti može da bude povezano sa genetskim faktorima. Ipak, istraživači naglašavaju da ne postoji jedan "gen za anksioznost".
Umesto toga, u pitanju je veći broj gena, od kojih svaki ima mali doprinos. Oni međusobno deluju, ali i sa faktorima iz okruženja, zbog čega se kod nekih ljudi razvija veća osetljivost na anksiozne poremećaje. Naučnici su, između ostalog, uočili povezanost pojedinih varijanti gena koji učestvuje u prenosu serotonina sa većom sklonošću ka anksioznosti, ali ističu da je mehanizam nastanka poremećaja mnogo složeniji.
Kada potražiti pomoć
Ako anksioznost počne da remeti posao, odnose sa drugim ljudima, san ili svakodnevno funkcionisanje, važno je obratiti se stručnjaku. Anksiozni poremećaji uspešno se leče psihoterapijom, pre svega kognitivno-bihejvioralnom terapijom, promenama životnih navika, a po potrebi i lekovima.
- Geni mogu da povećaju sklonost ka anksioznosti, ali ne određuju nečiju budućnost. Uz pravovremenu pomoć i odgovarajuće lečenje, simptomi mogu uspešno da se drže pod kontrolom - poručuje doktorka.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
