3 razloga zbog kojih su žene sklonije pojavi anksioznosti: Nije samo do hormona

Prema podacima Svestke zdravstvene organizacije iz 2019. godine, više od 300 miliona ljudi širom sveta pati od anksioznog poremećaja. Reč je o ozbiljnom mentalnom poremećaju kojem su žene sklonije, a često se navodi kao uzrok fluktuacije polnih hormona. Takođe, akumulirani stres je ozbiljan okidač za anksioznost, a žene su mu podložnije.

Hronični stres

Nagomilani stres je ozbiljan okidač za anksioznost, a žene su mu podložnije. To potvrđuje i studija Američkog udruženja psihologa u kojoj su žene prijavile viši prosečan nivo stresa od muškaraca. Važno je naglasiti da stres ne utiče samo na našu percepciju situacija i naše reakcije na njih, već utiče i na nivo šećera u krvi i rizik od dijabetesa.

Pod hroničnim stresom i anksioznošću, hormonska kontrola mozga nad regulacijom glukoze je negativno pogođena, počevši od insulinske rezistencije. Čak i pre nego što se postavi dijagnoza predijabetesa ili dijabetesa, anksioznost može biti jedini simptom prisutan uz fluktuacije nivoa glukoze u krvi, kažu stručnjaci.

Poremećaji štitne žlezde

Hormoni štitne žlezde utiču na neurotransmitere vezane za raspoloženje kao što su serotonin, dopamin i norepinefrin, brzinu metabolizma i odgovor mozga na stres. Sve ovo može doprineti ili pogoršati simptome anksioznosti.

Treba napomenuti da se 40 odsto oboljenja štitaste žlezde može ispoljiti samo simptomima anksioznosti i zato je izuzetno važno posumnjati na autoimune bolesti štitaste žlezde kod njih. U suprotnom, mogli bismo godinama da tražimo uzroke koji su nam pred nosom – kažu stručnjaci i dodaju da se bez pravilnog krvnog ispitivanja i procene glavni uzrok anksioznosti, a to je disfunkcija štitaste žlezde, može pogrešno dijagnostikovati i lečiti.

Društveni faktori

Društvena očekivanja često mogu stvoriti dodatni pritisak na žene i povećati simptome anksioznosti. Žene se takođe češće suočavaju sa sramotom tela, nasiljem u porodici i zlostavljanjem, što ih sve čini ranjivijim i podložnijim suočavanju sa anksioznošću i depresijom.

Kako pomoći sebi?

Stručnjaci savetuju ženama da zapamte da su one te koje kontrolišu kada dožive epizode ​​anksioznosti. Takođe, u takvim situacijama, smatra ona, žene ne bi trebalo da zaziru od traženja pomoći.

Kada patimo, to može biti izazovno, pa pozovite prijatelja ili člana porodice od poverenja da bude tu za vas. Takođe, potražite stručnu pomoć i ne zanemarite laboratorijsku procenu da biste saznali pravi uzrok anksioznosti.

Prenela: O.M.

(izvor: zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.kurir.rs)