Menstrualni ciklus, pad nivoa hormona estrogena i progesterona nakon porođaja, perimenopauza i konačno menopauza su okidač za pojavu ovog nimalo prijatnog psihičkog stanja. Ali postoje i drugi faktori koji doprinose ovom stanju kod lepšeg pola.
Ovo su tri uzroka koja uvećavaju rizik od pojave anksioznosti kod žena.
Hronični stres
Nagomilani stres je ozbiljan okidač za anksioznost, a žene su mu podložnije. To potvrđuje i studija Američkog udruženja psihologa u kojoj su žene prijavile viši prosečan nivo stresa od muškaraca. Važno je naglasiti da stres ne utiče samo na našu percepciju situacija i naše reakcije na njih, već utiče i na nivo šećera u krvi i rizik od dijabetesa.
Pod hroničnim stresom i anksioznošću, hormonska kontrola mozga nad regulacijom glukoze je negativno pogođena, počevši od insulinske rezistencije. Čak i pre nego što se postavi dijagnoza predijabetesa ili dijabetesa, anksioznost može biti jedini simptom prisutan uz fluktuacije nivoa glukoze u krvi, kažu stručnjaci.
Pored toga, insulinska rezistencija se može pojaviti u bilo kom trenutku, a posebno su pogođene žene u perimenopauzi i menopauzi. Pošto je naše telo izuzetno složen sistem, suočavanje sa stresom, pre nego što se pretvori u nešto nekontrolisano, može sprečiti anksioznost i takođe blagotvorno uticati na dobru glikemiju.
Poremećaji štitne žlezde
Hormoni štitne žlezde utiču na neurotransmitere vezane za raspoloženje kao što su serotonin, dopamin i norepinefrin, brzinu metabolizma i odgovor mozga na stres. Sve ovo može doprineti ili pogoršati simptome anksioznosti.
Žene imaju čak pet do osam puta veće šanse da dožive probleme sa štitnom žlezdom nego muškarci.
Treba napomenuti da se 40 odsto oboljenja štitaste žlezde može ispoljiti samo simptomima anksioznosti i zato je izuzetno važno posumnjati na autoimune bolesti štitaste žlezde kod njih. U suprotnom, mogli bismo godinama da tražimo uzroke koji su nam pred nosom – kažu stručnjaci i dodaju da se bez pravilnog krvnog ispitivanja i procene glavni uzrok anksioznosti, a to je disfunkcija štitaste žlezde, može pogrešno dijagnostikovati i lečiti.
Društveni faktori
Društvena očekivanja često mogu stvoriti dodatni pritisak na žene i povećati simptome anksioznosti. Žene se takođe češće suočavaju sa sramotom tela, nasiljem u porodici i zlostavljanjem, što ih sve čini ranjivijim i podložnijim suočavanju sa anksioznošću i depresijom.
I dok se fluktuacije hormona često navode kao uzrok anksioznosti nakon porođaja ili tokom menopauze, ti periodi života takođe dolaze sa obavezama brige o novorođenčetu ili starijem roditelju, finansijskim naporima i drugim brigama koje mogu biti plodno tlo za anksiozno ponašanje.
Kako pomoći sebi?
Stručnjaci savetuju ženama da zapamte da su one te koje kontrolišu kada dožive epizode anksioznosti. Takođe, u takvim situacijama, smatra ona, žene ne bi trebalo da zaziru od traženja pomoći.
Kada patimo, to može biti izazovno, pa pozovite prijatelja ili člana porodice od poverenja da bude tu za vas. Takođe, potražite stručnu pomoć i ne zanemarite laboratorijsku procenu da biste saznali pravi uzrok anksioznosti.
Prenela: O.M.
(izvor: zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.kurir.rs)
NE PROPUSTITE
