Lagano dodirivanje ruke, tapšanje po ramenu ili topli stisak ruke blagotvorno deluje na čoveka. Prijatni dodiri utiču na fizičko i psihičko zdravlje i važni su za život.

Dodiri mogu na nas da deluju umirujuće, ako smo uzbuđeni ili očajni. Jer, oni utiču na naše disanje, na telesnu temperaturu, funkcije jetre, a regulišu i hormon stresa kortizol. On je indikator jačine stresa.

Julijan Pakhajzer s Instituta za kognitivnu neurologiju pri Rurskom univerzitetu u Bohumu istraživao je pozitivne efekte dodira. Sa svojim timom u kojem su bili naučnici iz Nemačke i Holandije analizirao je oko 130 međunarodnih studija.

- Kod ljudi koji su imali bolove ili patili od strahova ili depresija, dodiri su bili izuzetno korisni - kaže Pakhajzer.

- Kod oboljenja srca i krvotoka, recimo kod visokog pritiska ili ubrzanog rada srca, nismo utvrdili tako jake efekte. Istina, dodiri su pomagali i tu da se bolovi ili druge poteškoće ublaže, ali efekat je bio mnogo slabiji i kraće je trajao - dodaje on

- Otkrili smo da su recimo dodiri robota ili određenih objekata kao terapijskih pokrivača, jastuka ili plišanih životinja imali veoma jake, pozitivne efekte na zdravlje - kaže Packheiser.

emotivna-podrska-shutterstock-2304800163.jpg
Shutterstock 
Kod ljudi koji su imali bolove ili patili od strahova ili depresija, dodiri su bili izuzetno korisnifoto: Shutterstock

Mozak svrstava dodire

Kod laganog, ugodnog milovanja izlučuje se hormon sreće dopamin koji pozitivno utiče na psihu.

Kod dodira se aktiviraju specifični nervni putevi u našoj koži, takozvane C-taktilne niti. Oni javljaju mozgu treba li neki dodir svrstati kao ugodan ili neugodan i imaju direktnu vezu s „centrom za nagrađivanje“ u mozgu.

Nedostatak fizičkog kontakta negativno utiče na naše zdravlje

To je pokazao i nedostatak kontakta i dodira u vreme korone. Mnogi ljudi morali su da žive povučeno, bili su izolovani, gotovo da nisu imali kontakata s prijateljima i poznanicima. Ako nedostaje fizička blizina, kod čoveka se razvija snažna potreba za dodirima i ljudskom blizinom.

To pogađa i brojne starije ljude koji možda žive izolovano u staračkim domovima ili zbog zdravstvenih problema leže u bolnicama. Njima često nedostaju dodiri.

profimedia0158328990.jpg
Profimedia 
iskren zagrljaj smiruje povišen pritisakfoto: Profimedia

Fizičke i psihičke posledice

Dodiri podstiču bolju cirkulaciju krvi, jačaju imuni sistem i ublažavaju bolove. Terapijski dodiri kao masaže ili fizioterapija mogu da ubrzaju zarastanje rana i da ublaže hronične poteškoće.

Na psihičkom nivou dodiri znatno doprinose stabilizaciji raspoloženja i jačaju samopouzdanje. Ljudi koji žive u okruženju ispunjenom nežnim dodirima pokazuju manje sklonosti strahovima i depresijama, i generalno su zadovoljniji.

Ako se ne dodirujemo dovoljno često i intenzivno, raste nivo kortizola u našem organizmu, a time i rizik od srčanog i moždanog udara.

Što češće, to efektivnije

Naučnici su analizirali i to koliko česti bi trebalo da budu dodiri i koliko bi trebalo da traju da bi se postigao što pozitivniji učinak.

- Nekoliko kraćih dodira koji se događaju češće izgleda da poboljšavaju pozitivan uticaj na zdravlje - kaže Pakhajzer.

Ako nekoga pitate da li je bolje bilo jednom otići na dužu masažu ili tri do četiri puta se zagrliti, odgovor iz naučne studije je jasan:

- Grljenja više pomažu, čak i ako traju kraće - kaže Pakhajzer. Uslov je da i jedna i druga osoba žele zagrljaj ili dodir i da se pri tom razvija pozitivan osećaj.

zagrljaj-shutterstock-737068081.jpg
Shutterstock 
Nekoliko kraćih dodira koji se događaju češće izgleda da poboljšavaju pozitivan uticaj na zdravljefoto: Shutterstock

Prvi fizički kontakt

Za novorođenčad su dodiri izuzetno važni. To su u pravilu dodiri s majkom. Čulo dodira je prvo koje se razvija kod nas ljudi. Još pre nego otvori oči, beba oseća fizičku toplinu i dodire koji joj pružaju osećaj zbrinutosti i sigurnosti.

Bebe koje se redovno drže i miluju bolje se razvijaju fizički i psihički nego deca koja imaju malo fizičkog kontakta.

Kontakt s majkom preko kože podstiče izlučivanje hormona oksitocina. On kod rođenja utiče na to da trudnica dobije trudove i da se uspostavi bliska veza između majke i deteta.

Ali i kod odraslih oksitocin igra važnu ulogu, jer je povezan s međuljudskim odnosima, on na naše telo deluje umirujuće i opuštajuće. Dokle god živimo taj hormon za nas ljude ostaje važan, jer on podstiče potrebu za bliskošću i dodirima.

Prenela: N.R.

Izvor: Dw.com/dravlje.Kurir.com