Da li ste čuli za biblioterapiju? Evo kada Dostojevski može da posluži kao psihoterapija

Još su stari Grci verovali u moć čitanja i zato su uvek iznad vrata biblioteke stavljali natpis "Lekovito mesto za duše". Biblioterapija smatra da je čitanje blogotvorno iskustvo i da nam može da pomogne u rešavanju složenih životnih i zdravstvenih problema.

Ovaj vid terapije posebno je koristan za decu koja se nose sa ozbiljnim bolestima, emocionalnim problemima, nasiljem i tragedijama u porodici, ali i mališanima koji imaju teškoća sa učenjem, prihvatanjem autoriteta, sklapanjem prijateljstava. Kod učenika se biblioterapija pokazala odličnom kao pomoć kod zadirkivanja, ismejavanja, strahova, seksualnih promena, teskobe i smrti bliskih osoba. U većini slučajeva, biblioterapija se koristi kao dodatak tradicionalnoj psihoterapiji.

Biblioterapija najverojatnije neće biti korisna kod ljudi koji pate od poremećaja misli, psihoze, ograničene intelektualne sposobnosti, disleksije ili aktivnog otpora ka lečenju.

Za razliku od mnogih standardnih oblika psihoterapije, biblioterapeut ima pristup koji najčešće uključuje konkretne primere sa kojima se pacijent može poistovetiti. Stručnjaci ukazuju da biblioterapeut mora da bude stabilna osoba, istinski zainteresovana za druge, sposobna da saoseća sa drugim ljudima, bez moralisanja, pretnji ili naređivanja.

Terapija umetnošću

Biblioterapija je samo jedan od segmenata iz široke lepeze takozvane art terapije. Umetnost pruža mogućnost za izražavanje emocija i pomaže u ublažavanju mnogih psihičkih problema. Uz terapiju čitanjem, u svetu se uspešno primenjuje i terapija slikanjem, plesom, mimikom, muzikom, glumom.

Pripremila: N.L.

Izvor: Zdravaiprava.com/Zdravlje.kurir.rs