Zašto smo agresivni? Psiholog otkriva 4 uzroka i kako da naučimo da upravljamo emocijama

Agresivnost nije rezervisana samo za vesti o nasilju i ratovima širom sveta - ona se javlja i u svakodnevnim situacijama, u saobraćaju, na poslu, pa i kod kuće. Zašto reagujemo burno, šta nas pokreće da povredimo druge, rečima ili delima, i šta nam pomaže da upravljamo emocijama na pravi način, objašnjava za naš portal Marija Benin, klinički psiholog i psihoterapeut.

Druga grupa teoretičara smatra da je imitacija ključna u razvoju agresivnog ponašanja. Najprostije rečeno, dete vidi nekoga da se ponaša agresivno i oponaša to ponašanje. 

- Takođe, socijalno prihvatanje agresivnog ponašanja nagrađuje takva ponašanja. Agresija se, dakle, uči posmatranjem drugih. Sredina obično kažnjava kada se neko ponaša agresivno, ali se može desiti da ga ona i promoviše - navodi psiholog.

Testosteron i pozitivna agresija

Svakako bitan uticaj ima i genetika, kao i određeni hormoni u našem organizmu. Na primer, testosteron je pozitivno povezan s agresivnim ponašanjem.

- Kod ljudi, testosteron je povezan sa raznim takmičarskim aktivnostima. Kod atletičara koji uzimaju hormone uočen je fenomen tzv. steroidnog besa, tj. povećanje agresivnog ponašanja. Nivo testosterona viši je kod pobednika nego kod gubitnika na takmičenjima, i kod ljudi i kod životinja. Takođe, nizak nivo serotonina povezan je sa visokim nivoom agresivnog ponašanja (antisocijalno ponašanje, suicid, impulsivno nasilje...) - pojašnjava psiholog.

Akcija i reakcija

Zatim, mnogi teoretičari smatraju da situacije iz okoline, uključujući i akcije drugih ljudi, izazivaju impulsivna napadačka ponašanja. Recimo, istraživanja pokazuju da većina ubistava nije unapred isplanirana, već su spontana i učinjena u afektu, sugeriše Marija Benin.

- Sproveden je veliki broj istraživanja koja su pokušala da utvrde da li gledanje nasilnog ponašanja na televiziji povećava nasilno ponašanje, posebno dece. Uzevši u celini, istraživanja upućuju na to da postoji uzročno-posledični odnos.

Često neke osobe koje imaju nisko samopoštovanje, misle da su manje vredne, stide se i anksiozne su u stiaucijama u kojima postoji mogućnost da se ispolje njihove osobine ili postupci.

- Zbog neadekvatnih osećanja, preplavljujućeg stida i nemogućnosti da se od njega odbrane, ove osobe sklone su izlivima besa i agresivnim ispadima. Suprotno tome, nekada agresivnim ponašanjem osoba želi da drugog navede da uradi ono što ona želi i smatra da je agresijajedini način da u tome uspe - navodi psiholog.

Koreni i samokontrola

Brojne studije dokazuju da način na koji riditelji vaspitavaju decu, bilo strogom disciplinom, bilo saosećanjem i razumevanjem ili nedostatkom topline, ima značajne i dugoročne posledice na detetov emocionalni život.

- Što više roditelj kontroliše dete, veća je verovatnoća da će u njemu probuditi agresiju koju će ono ispoljiti prema vršnjacima. Važni podaci ukazuju na to da emocionalno inteligentni roditelji izuzetno pozitivno utiču na razvoj deteta i njegov odnos prema agresivnosti - naglašva naša sagovonica.

Ljudi sa razvijenim kognitivnim i emocionalnim kapacitetima uspevaju da kontrolišu ili eliminišu nasilnička ponašanja, dodaje. Zahvaljujući ovim kapacitetima, osoba može da prepozna kada u njoj "ključa bes", razume zašto se tako oseća i odluči da ne reaguje nasilno, već na konstruktivan način.

- Dakle, samokontrola nam pomaže da upravljamo našim emocijama na pravi način. Psihoterapija, bes menadžment i asertivni trening (trening veštine komunikacije i samopouzdanja) mogu da nam pomognu da se izborimo sa agresijom na adekvatan način - poručuje Marija Benin.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Šta znači biti psihički zdrav? Psiholog ukazuje na crte ličnosti koje odaju zrelu i uspešnu osobu