Šta jesti za bolje raspoloženje: Dijetetičar otkriva koje jednostavne namirnice podržavaju hormon sreće
Creva nisu isključivo deo sistema za varenje, već imaju mnogo komplikovaniju ulogu, zbog čega ih naučnici sve češće nazivaju i „drugim mozgom“.
Dijetetičar Aleksandra Lišanin potvrđuje činjenicu da naše raspoloženje počinje u stomaku. Creva i mozak stalno komuniciraju, a više od 90 odsto serotonina, popularno nazvanog hormonom sreće, nastaje u crevima. Neke jeftine, jednostavne i lako dostupne namirnice mogu da nam obezbede bolje raspoloženje.
Kako je ovo moguće?
Mikrobiom šalje signale putem nervnog, hormonskog i imunskog sistema, konkretno nervni sistem putem vagusnog nerva, hormonski putem hormona, a imunski sistem putem molekula citokina, kaže u svojoj Instagram objavi Aleksandra Lišanin.
- Bakterije nisu pasivne, one proizvode molekule koji utiču na energiju, fokus, raspoloženje, pamćenje. Vagusni nerv povezuje creva i mozak, signali iz creva mogu poslati poruke: smiri se, pokreni se, fokusiraj se. Više od 90 odsto serotonina nastaje u crevima, serotonin učestvuje u regulaciji raspoloženja, sna, apetita, osećaja energije - objašnjava Lišanin.
Serotonin je neurotransmiter i hormon u mozgu odgovoran za raspoloženje. Iako se popularno zove „hormonom sreće“, serotonin je zadužen za prenos signala. Stručnjaci kažu da su neuroni koji produkuju serotonin lokalizovani u veoma malom delu mozga, s tim što se projektuju skoro po celom mozgu. Ovaj neurotransmiter ima moć da utiče na skoro sve strukture mozga. Naučnici dodaju da serotonin favorizuje promišljanje i fleksibilnost mozga, a sprečava ishitrene reakcije i da nije samo puki hormon sreće.
Aleksandra Lišanin nam objašnjava i da mikrobiom utiče i na dopamin, motivaciju i osećaj nagrade. GABA (gama-aminobuterna kiselina) kao glavni umirujući neurotransmiter u mozgu omogućava nam smirenost i otpornost na stres.
Hrana koja je potrebna mozgu
Stručnjaci napominju da su vlakna hrana za zdrave bakterije u crevima, zbog čega su ključna za zdrav mikrobiom. Preporučeni dnevni unos je oko 30 grama vlakana. Izdvaja se i značaj fermentisane hrane, smatra se da ove namirnice pomažu crevima da produkuju materije koje štite kognitivno zdravlje.
– Vlakna i fermentisana hrana hrane korisne bakterije koje stvaraju butirat, koji podržava crevni zid i smanjuje inflamaciju. Propionat utiče na metabolizam i apetit. Acetat učestvuje u regulaciji energije i nervnog sistema. Hrana koja podržava mikrobiom je beli i crni luk, praziluk, ovas, ječam, mahunarke, lan i čija, kiseli kupus i fermentisano povrće. Raznovrsna vlakna omogućavaju otporniji mikrobiom. Zdravlje creva nije samo pitanje varenja, ono može da utiče i na način razmišljanja, na to kako se osećate, koliko imate energije, koliko možete da se fokusirate – naglašava Aleksandra Lišanin.
