Kijavica, bol u grlu, temperatura, stomačne tegobe: Prim. dr Obradović otkriva koji virusi sada kruže i kako da ih razlikujete?
Povratak dece u škole i vrtiće, odraslih na posao i u kolektive, ali i promenljivo septembarsko vreme stvorili su idealne uslove za brže širenje virusnih infekcija. Koji virusi trenutno najčešće izazivaju tegobe, kako ih razlikovati prema simptomima i šta možemo da uradimo kako bismo smanjili rizik od infekcije, objašnjava za naš portal prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine.
- Pre svega imamo jednu veliku grupu adenovirusa, negde oko 60 vrsta. Među trenutno prisutnim virusima su oni koji izazivaju respiratorne infekcije sa uglavnom blažim simptomima - kijavicom, curenjem nosa, bolom u grlu i kašljem, dok temperatura najčešće nije visoka. Tu spadaju i rinovirusi, koji su među najčešćim uzročnicima prehlade. Ljudi prehladu često povezuju sa izlaskom sa mokrom kosom ili time što su promrzli, ali hladnoća sama po sebi nije uzrok infekcije. Ona može samo da bude "vetar u leđa" da se virus lakše razvije - objašnjava prim. dr Obradović.
I dalje je prisutan i koronavirus, dodaje doktorka, iako smo na njega pomalo zaboravili, jer simptomi više nisu tako izraženi kao ranije. Aktuelne podvarijante omikrona mogu da izazovu visoku temperaturu, koja dostiže 39 ili 40 stepeni, kao i veoma intenzivan bol u grlu.
- Pacijenti često opisuju da ih grlo boli "kao da gutaju žilete". Mogu da se jave i suv kašalj, izražena malaksalost, bolovi u mišićima i gubitak apetita - objašnjava naša sagovornica i sugeriše da kruže i virusi koji izazivaju stomačne tegobe, među kojima su rotavirus i norovirus.
- Oni pogađaju digestivni trakt, a najčešći simptomi su mučnina, povraćanje i dijareja. Često se dešava da se pacijenti sa odmora vrate upravo sa ovim tegobama, odnosno da je infekcija počela još tokom putovanja ili da su se simptomi po povratku dodatno pojačali. Kod dece se sreću i enterovirusne infekcije, mada mogu da pogode i odrasle. Jedna od karakterističnih manifestacija su ospe koje se javljaju oko usta, na dlanovima i stopalima, po čemu je oboljenje i dobilo naziv bolest ruku, nogu i usta. Ovo je i period kada se javljaju varičele - navodi prim. dr Obradović.
Od respiratornih virusa u opticaju je i respiratorni sincicijalni virus (RSV), koji može da pogodi sve starosne grupe. Posebno je značajan kod beba i male dece, kod kojih infekcija može da zahvati donje disajne puteve i dovede do bronhitisa i otežanog disanja.
- Ne bi trebalo zaboraviti ni virus Zapadnog Nila. Nije reč o novom virusu, iako se prilikom njegovog ponovnog pojavljivanja često tako predstavlja. Izraženiji simptomi češće se javljaju kod starijih osoba, pa se kod njih infekcija najčešće i dijagnostikuje. Prosečna starost pacijenata kod kojih se potvrđuje ovaj virus uglavnom je iznad 60 godina.
Kako se zaštititi?
Bez obzira na to koji je virus u pitanju, osnovne mere zaštite su slične. Na prvom mestu je higijena, pre svega redovno pranje ruku, ali je podjednako važno i ponašanje kada se infekcija već razvije. Oboleli ne bi trebalo da odlaze u kolektiv, dok korišćene maramice ne treba ostavljati ili bacati svuda oko sebe, jer i one mogu da budu izvor zaraze.
- Međutim, o prevenciji treba razmišljati i pre nego što do infekcije dođe, a jedan od važnih faktora je očuvanje imuniteta. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti zdravlju digestivnog trakta, jer se 70 odsto imuniteta nalazi u njegovoj sluzokoži. Kada se koriste antibiotici, treba ih uzimati uz probiotik. Njih bi trebalo koristiti tokom cele godine, bukvalno 365 dana, ili unositi kroz fermentisanu hranu koja je prirodan izvor korisnih bakterija - savetuje doktorka.
Važna je i raznovrsna ishrana bogata svežim voćem i povrćem. Pijaca nam je prepuna, vitaminčići iskaču sa tezgi, slikovito kaže doktorka, uz napomenu da bi voće i povrće, naravno, trebalo dobro oprati pre upotrebe.
- Uz pravilnu ishranu, ne bi trebalo zanemariti ni redovnu fizičku aktivnost, prilagođenu godinama i zdravstvenom stanju, kao i kvalitetan san od šest do osam sati. Večernji obrok bi trebalo da bude lagan - voće, povrće, mleko, bademi, takve neke namirnice koje provociraju lučenje melatonina, a ne kortizola. Treba voditi računa i o unosu kafe i drugih kofeinskih napitaka, posebno u drugom delu dana, kako se ne bi remetio san. Na kraju, važan deo očuvanja zdravlja je i način na koji se nosimo sa svakodnevnim pritiscima. Pozitivno raspoloženje i kontrola stresa takođe imaju svoje mesto u brizi o zdravlju, jer mi biramo stres, a stres bira bolest - poručuje prim. dr Biserka Obradović.
