Doktorka Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, savetuje kako da ne preteramo sa hranom i na šta treba obratiti pažnju u ovom periodu slava, a potom i novogodišnjih i božićnih praznika.
- Pod izgovorom da u toku dana imaju jednu, čak i više slava, mnogi predhodno ne jedu i onda nije lako postaviti granice. U definiciji zadovoljavajućeg tj. normalnog unosa hrane najpre moramo da istaknemo značaj procesa mastikacije (žvakanja). U jednom normalnom, prosečnom obroku, trebalo bi da čin žvakanja ponovimo barem 20 puta. Kada sažvaćemo hranu koju unesemo i progutamo je, toj hrani je potrebno oko 10 sekundi da uđe u želudac. Hrana tada pokreće tzv.peristaltički talas u jednjaku – nateraće ga da se grči i da otvori donji ezofagealni sfinkter (stezač jednjaka), koji će dozvoliti da hrana bez ometanja prođe u želudac, Ako govorimo o jednoj umerenoj količini hrane koja je spremna za normalnu apsorpciju, ona bi trebalo da se od strane želuca „progura“ u dvanaestopalačno, pa dalje u tanko crevo - kaže dr Obradović.
Hrana kroz želudac treba da prođe za najviše dva sata
Ključni proces se, ističe doktorka, odvija u želucu u kome hrana ne bi trebalo da se zadrži duže od dva sata, uz najviše odstupanje od 30 minuta.
- U tom periodu želudac mora da pokrene, stručno rečeno, migratorne motorne komplekse, tj. svoju peristaltiku (grčenje mišića koji će hranu poslati do dvanaestopalačnog creva).
Previše hrane dovodi do nadimanja, osećaja težine i bola u želucu
Prilikom unosa veće količine hrane a naročito kako starimo, ako smo umorniji ili inače nismo dovoljno fizički aktivni, ovi mišići gude svoju funkciju i dolazi do nadimanja, pritiskanja pa čak i bola, napominje doktorka Obradović.
- Umesto da unesena hrana posle dva sata napusti želudac, ona tu stoji i od dužeg zadržavanja se raspada, proizvodi gasove koji idu u najvišu tačku – iza rebara. Upravo zbog toga dolazi do onog osećaja težine (kamena), pritiskanja, nadimanja, pa čak i bola, jer dolazi do rastezanja želuca, počinje podrigivanje, pošto se otvara spoj između želuca i jednjaka, a vazduh se uvek trudi da ide u najvišu tačku. Sve to traje dok se oslabljeni, pretovareni želudac nekako ne aktivira da progura hranu dalje.
Česta posledica prejedanja je, napominje dokrotra, i ubrzani rad srca kao i preskakanje, zbog pritiska na dijafragmu i srce, uz nezaobilaznu gorušicu koja, ako se ne tretira a ponavlja, izaziva GERB (gastroezofagusnu refluksnu bolest).
Najugroženiji su kardiovaskularni bolesnici
Problemi zbog prejedanja i konzumiranja masne i jake hrane dešavaju se češće osobama koje imaju neke hronične zdravstvene tegobe ali mogu pogoditi i zdrave ljude.
- Teškoće zbog prejedanja i konzumiranja masne i jake hrane najčešće i najintenzivnije su kod hroničara, pre svega kod osoba sa obolelom ili odstranjenom žučnom kesom, kod ljudi sa povišenim krvnim pritiskom i kardiovaskularnih bolesnika. Hrana na slavljima je slana, začinjena i iziskuje i veću količinu tečnosti - ističe doktorka.
Ako prečesto preterujemo sa hranom, problemi postaju mnogo dublji od teškog varenja.
- Prekomerno unošenje masne i začinjene hrane je velika opasnost u razvijanju nealkoholne bolesti jetre (masna jetra). Masnoća izaziva isti efekat u jetri kao i alkohol: dolazi do upale i pojave ožiljaka, a bolest može da se razvije za samo 6 nedelja. Posebno opasnom čini je to što ne daje nikakve simptome osim pojačanog umora ili osećaja nelagode u gornjem delu stomaka. Takođe, osećaj zadovoljstva usled konzumiranja ukusne hrane u velikim količinama nosi veoma opasan uticaj na mozak. Svaki sledeći put biće nam potrebno više hrane da se osećamo sitim i tako se ulazi u opasno "vrzino kolo" prejedanja - upozorava dr Obradović.
Previše jake hrane šteti srcu
Prejedanje je loša navika kojoj smo svi skloni barem ponekad i može da izazove ozbiljne posledice u našem organizmu uz brojne bolesti poput gojaznosti, dijabetesa, GERB (Gastroezofagealna refluksna bolest) ali i depresije.
- Zbog toga što u periodima prejedanja dolazi do jednosmernog unosa namirnica zasnovanih na skrobu (pretežno na krompiru i belom brašnu), šećera (kolača i drugih slatkiša) i masnih obroka (masno meso i mesne prerađevine, pečenja, ruska salata, sosovi, itd.) neminovno dolazi i do simbiotičnih poremećaja, odnosno neravnoteže, probiotičkih bakterija. Naš želudac strada nepovratno, a velike količine unesene hrane mogu da izazovu i srčane probleme - objašnjava dr Obradović.
Uz masne obroke jedite više salata iz zimnice i povrća
Kako bismo imali dobro varenje i sačuvali zdravlje na duže staze, u ovom prazničnom periodu treba da se potrudimo da uz kaloričnu hranu jedemo više salata i povrća.
- Standardna konzumacija salate (po količinama i načinu na koji je poslužena) nije dovoljna za postizanje probiotičkog efekta, što znači da za vreme praznika uz navedenu hranu treba jesti više povrća (npr. kiseli kupus, zapečeni bareni prokelj uz mesno pečenje, bogate salate uz mahunarke, itd). Time ćete omogućiti crevnim mikroorganizmima da dobiju svoju hranu i počnu da stvaraju vrlo značajne kratkolančane masne kiseline. Takođe, uzimanjem kefira, (kiselog) jogurta i mleka, kiselog kupusa, kiselih krastavaca i zimnice, kao prirodnih izvora probiotičkih bakterija, pozitivno utičemo na probavni sistem, tačnije na debelo crevo - zaključuje dr Obradović.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
