Svakom organizmu je potrebno određeno vreme da se prilagodi novonastaloj temperaturi, naročito kada su u pitanju nagli skokovi na koje reaguju i zdrave, mlade osobe, a ne samo stariji, kaže prim. dr Marija Radulović, specijalista urgentne medicine.
- I kod jednih i kod drugih prisutan je neizostavno povećan osećaj umora, iako su dovoljno spavali, kao i glavobolja, promene raspoloženja, slabija koncentracija. Većina ljudi nije pripremljena za visoke temperature, pa su one uglavnom uzrok kolapsa i povećanog broja intervencija u Zavodu za urgentnu medicinu Beograd - navodi doktorka.
Kad se telefoni usijaju
Više od polovine poziva Hitnoj pomoći na javnim mestima su zbog kolapsa.
Najteže je srčanim bolesnicima
Promene temperature i atmosferskog pritiska, kao i vlažnosti vazduha negativno se odražavaju na hronične bolesnike, i to psihijatrijske, reumatičare, kao i osobe koje pate od čira na želucu.
- Najteže je, definitivno, srčanim bolesnicima, jer kod njih dolazi do variranja krvnog pritiska. Iz tog razloga moraju redovno da ga kontolišu i nikako ne smeju sami da menjaju terapiju, već obavezno treba da se konsultuju sa svojim lekarom. Krvni sudovi se na toploti šire, što kod velikog broja pacijenata posledično dovodi do pada krvnog pritiska. Kod prolaznog, kratkotrajnog pada pritiska savet je da se pojede bar jedan tanjir dobro posoljene supe, recimo gotove supe iz kesice, ali da se i pored toga nastavi sa unosom tečnosti - sugeriše naša sagovornica.
Za osobe koje imaju preko 65 godina preporuka je da često piju tečnost bez obzira na to da li osećaju žeđ, jer organizam kod starijih ljudi ima manje rezerve vode. Doktorka savetuje redovne obroke uz obavezan doručak, nešto količinski manji i laganiji ručak i sasvim laganu večeru. Bilo bi dobro uzeti i bar dve užine u toku dana, koje će između obroka okrepiti organizam.
Udružene bolesti
Posebnu pažnju treba da obrate svi oni koji pripadaju rizičnim grupama pacijenata, odnosno oni koji istovremeno pate od više bolesti - komorbiditeta.
- Ukoliko to možemo da priuštimo, a često ne možemo, ne treba izlaziti iz kuće u natoplijem delu dana. Ako već moramo napolje, onda uz adekvatnu laganu odeću od pamuka, svetlih boja, uz flašicu vode i korišćenje zaštitnih krema. Redovno se tuširajte mlakom vodom, naročito pre odlaska na spavanje, nakon radnog dana ili dolaska iz šetnje, sa sporta. Svakodnevno provetravajte prostorije (ujutru i uveče), spuštajte roletne ili uključite klimu. Vodite računa, međutim, da razlika između spoljne sredine i sobne temperature u kojoj boravite ili radite ne bude veća od 7-10 stepeni - navodi prim. dr Radulović.
Nema mesta panici
Bez obzira na preporuke stručnjaka, važno je i da znamo da nema mesta panici, kao i da se podsetimo svih benefita umerenog izlaganja suncu, poručuje doktorka.
- Sunce nas čini srećnim, ali i ubrzava metabolizam, pojačava stvaranje vitamina D koji je važan za imunitet, rast ćelija, lučenje insulina, krvni pritisak i metabolizam kalcijuma. Boravak na blagom suncu (ujutru i predveče) može takođe da ojača mišiće i nerve.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
