Kada je detetov mozak previše izložen uticaju televizije, mobilnog telefona, tableta, računara može doći do razvijanja hiperaktivnosti, razdražljivosti i poremećaja pažnje, objašnjava Katarina. Preterana stimulacija može ometati razvoj nervnih kola kod deteta i dovesti do niskog samopoštovanja, anksioznosti i rastrojenosti.
- Prva platforma na koju su deca upućena je Youtube koji je izuzetno popularan kao kanal koji pruža zabavu - filmovi, smešni klipovi, najzanimljiviji detalji sa sportskih događaja, momenti o kojima se priča… Međutim, značaj Youtube-a je danas mnogo veći i širi od puke zabave, jer u velikoj meri doprinosi i obrazovanju, odnosno edukaciji ljudi širom sveta, a posebno dece.
Ipak, ogroman broj klipova koje pronađete na Youtube nisu sasvim primereni za decu. Zbog čega je tako?
- Nakon što pogledate određeni video klip, na ekranu se pojavljuju preporuke za druge sadržaje, koji se kreću od preozbiljnih do krajne eksplicitnih. A o reklamama i da ne pričamo - kaže Katarina.
Najpopularniji sadržaji su često i najštetniji
Ukoliko na primer detetu pustite crtani film, nakon određenog vremena, crtani se prekine a Youtube vas odvede na baš pomenute reklame, koje takođe mogu biti neprimerene, ili do neprimerenog sadržaja. Međutim, roditelji često ne mare za to nego nastavljaju da puštaju deci video snimke sa ove platforme.
- Ovo i jesta jedna od prvih platformi na koju će deca biti upućena već u ranom stadijumu detinjstva, a i jedna od njihovih najdražih. Sa druge strane, sadržaj koji je najpopularniji jeste i onaj koji je najštetniji – neadekvatan, neprimeren, agresivan sa puno psovki i nasilja. Komentari ispod klipova koje ostavljaju korisnici su neretko puni govora mržnje, deca se međusobno vređaju i prete jedni drugima, stoga je izuzetno bitno da roditelji znaju kakav sadržaj dete gleda i da razgovaraju sa njim/njom da dete ne bi steklo utisak da je reč o poželjnom ponašanju.
Svedoci smo da određeni broj čak i dece predškolaca imaju svoje profile na mrežama, ali koje im otvaraju i vode roditelji. Ova pojava kao i ta da deca u nižim razredima osnovnih škola imaju minimum jedan profil na nekoj društvenoj mreži je sve prisutniji.
- Politika društvenih mreža je da dete ispod 13 godina ne treba da ima samostalan profil, a kao osnovni razlog se navodi emocionalna nezrelost mladih tog uzrasta. Sve više se spominje i mogućnost da se ta granica pomeri na 15 ili 16 godina upravo zbog mnogoborjnih opasnosti na internetu kojih deca nisu svesna, zbog uticaja na njihov razvoj, psihu, samopouzdanje, samopoštovanje i samovrednovanje, kao i zbog manjka kritičkog razmišljanja - objašnjava Jonev Ćiraković.
Edukujte decu o bezbednom korišćenju društvenih mreža
Preporuka je, dakle, što kasnije dozvoliti detetu da ima samostalan profil.
- Pošto se dešava da neretko i ne znaju da je dete pod pritiskom društva otvorilo profil, od izuzetnog je značaja od najnižeg uzrasta učiti sa detetom o pravilnoj upotrebi interneta i pravilima bezbednog korišćenja društvenih mreža.
Roditeljima je danas sve teže da isprate aktivnosti svog deteta na mrežama. Zato aplikacije za roditeljsku kontrolu omogućavaju roditeljima da imaju uvid u to šta njihova deca rade na svojim uređajima gde god da su: kod kuće, u školi ili bilo gde drugde.
- Ove aplikacije nude funkcije kao što su praćenje lokacije deteta, upozorenja u realnom vremenu, praćenje poziva i tekstualnih poruka, pa čak i upravljanje vremenom ispred ekrana. Na tržištu postoji mnoštvo aplikacija koje su namenjene monitoringu, filtriraju i blokiranju sadržaja za koje ne želite da dođu u dodir sa vašom decom. Pojedine su besplatne, pojedine skupe, neke imaju manjkavosti poput toga da ne filtriraju YouTube ili TikTok naprimer, neke prekopiraju ceo telefon deteta na roditeljev.
Jasna pravila ponašanja u virtuelnom svetu
Katarina naglašava da, za koju god da se opciju roditelj odluči, ona neće zameniti neophodnost razgovora sa detetom.
- Nijedna aplikacija neće detetu brisati suze ako je ono žrtva nasilja na internetu ili vidi nešto neprimereno i zbunjujuće! Aplikacija je pomoćno oruđe u rukama roditelja. Da li deca mogu da ih zaobiđu? Da, svakako! Stoga je mnogo bitnije postaviti pravila ponašanja u virtuelnom svetu od malih nogu.
Zamke deljenja dečjih slika na profilima
Roditelji novog, digitalnog doba vole da postavljaju fotografije slatke i umiljate dece na svoje profila na društvenim mrežama. I to je u redu, ukoliko roditelj želi da se na društvenim mrežama nađe fotografija deteta. Međutim, ukoliko se roditelj odluči da želi da se slika deteta nađe na profilu, mora da zna da postoji i mračna strana interneta koja može da ugrozi privatnost deteta (i roditelja) i da se nevolje, posebno sa zloupotrebom fotografija dece, sve češće dešavaju.
- Najčešće negativne strane postavljanja slika deteta na kojima se vidi lice su krađa fotografija i zloupotreba u marketinške svrhe, ucena roditelja (pre svega ucena za novac – npr. ako roditelj ne uplati određenu svotu novca slika, ucenjivač će javno objaviti sliku), neke fotografije mogu biti zloupotrebljene od strane pedofila, slike se prodaju i razmenjuju po različitim grupama, mogu završiti na neprimerenim sajtovima - navodi Jonev Ćiraković.
Neretko će se ispod fotografija ili u inboxu roditelja naći pregrš uvreda i ružnih komentara usmerenih ka detetu, što izaziva veliku bol ali i stres za roditelje.
- Jedan od glavnih rizika je taj da kada objavite fotografiju na bilo koju društvenu mrežu, tog trenutka gubite kontrolu nad njom. Postovanjem slike ne možete nikoga da sprečite da je iskoristi, preuzme, skrinšotuje, koristi na neki drugi način koji ne biste želeli. Kao roditelji, mi smo ti koji kreiramo (i ostavljamo) digitalni trag svoje dece.
Digitalno nasilje traje 24/7
Nasilje na internetu nosi sa sobom mentalne, emocionalne i fizičke posledice. 93 odsto žrtava digitalnog nasilja oseća tugu, depresiju, anksioznost, beznađe, oseća se veoma uznemireno i povređeno. 39 odsto podbacuje u školi i prekine sa hobijima (vananstavnim kativnostima) a čak 27 odsto će pokazati znake delinkventnog ponašanja.
- Žrtva često ne može da podnese da je na meti digitalnih nasilnika, dolazi do pojave anksioznosti, depresije, povlačenja u sebe, izolacije od sredine. Neretko se dešava da žrtva sebe samopovređuje ili pokuša da oduzme sebi život. Ne smemo da zaboravimo da je kod digitalnog nasilja ,,ogromna” publika, da ono traje 24 sata 7 dana nedeljno, da ne možemo da pritisnemo dugme i da ono prestane.
Nasilnici na internetu nisu svesni kakvu bol svojim ponašanjem nanose, ili se kriju iza rečenica ,,ma to je samo šala”.
- Kada reči nanose bol, to nije šala već nasilje! A to treba deci objasniti! Kao što im treba objasniti da ne treba da trpe nasilje već da prijave nasilnika roditeljima, školi, nadležnim institucijama, da se ne plaše već da potraže pomoć - kaže Jonev Ćiraković.
Knjiga kao pomoć roditeljima
Katarina je i autor knjige ,,Uticaj mobilnih telefona na razvoj dece” koja je nastala kao plod gotovo petogodišnjeg istraživanja i rada sa roditeljima.
- Ukoliko sa decom o bezbednosti na internetu razgovaramo tek kada krenu u školu – zakasnili smo, a svedoci smo da deca u najranijem uzrastu su akteri u virtuelnom prostoru. Želela sam da ohrabrim i usmerim roditelje kako da nove tehnologije uvedu postepeno u život svog deteta, kako da ga nauče da je pravilno koristi i kako da iskoriste sve prednosti virtuelnog prostora.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
