Kako društvene mreže utiču na razvoj dece i tinejdžera? Čak 93 % žrtava digitalnog nasilja oseća anksioznost i beznađe

Deca u sve mlađem uzrastu otvaraju profile na društvenim mrežama upravo jer su im mobilni telefoni veoma dostupni. Na taj način ne samo da su u većoj meri izloženi sadržajima neprimerenim za njihov uzrast, već i vršnjačkom nasilju na internetu koje se danas često javlja. O opasnostima koje za decu i tinejžere kriju različite aplikacije i prisustvo na mrežama, razgovarali smo sa Katarinom Jonev Ćiraković, stručnjakom za bezbednost dece na internetu.

Ipak, ogroman broj klipova koje pronađete na Youtube nisu sasvim primereni za decu. Zbog čega je tako?

- Nakon što pogledate određeni video klip, na ekranu se pojavljuju preporuke za druge sadržaje, koji se kreću od preozbiljnih do krajne eksplicitnih. A o reklamama i da ne pričamo - kaže Katarina.

Najpopularniji sadržaji su često i najštetniji

Ukoliko na primer detetu pustite crtani film, nakon određenog vremena, crtani se prekine a Youtube vas odvede na baš pomenute reklame, koje takođe mogu biti neprimerene, ili do neprimerenog sadržaja. Međutim, roditelji često ne mare za to nego nastavljaju da puštaju deci video snimke sa ove platforme.

- Ovo i jesta jedna od prvih platformi na koju će deca biti upućena već u ranom stadijumu detinjstva, a i jedna od njihovih najdražih. Sa druge strane, sadržaj koji je najpopularniji jeste i onaj koji je najštetniji – neadekvatan, neprimeren, agresivan sa puno psovki i nasilja. Komentari ispod klipova koje ostavljaju korisnici su neretko puni govora mržnje, deca se međusobno vređaju i prete jedni drugima, stoga je izuzetno bitno da roditelji znaju kakav sadržaj dete gleda i da razgovaraju sa njim/njom da dete ne bi steklo utisak da je reč o poželjnom ponašanju.

Svedoci smo da određeni broj čak i dece predškolaca imaju svoje profile na mrežama, ali koje im otvaraju i vode roditelji. Ova pojava kao i ta da deca u nižim razredima osnovnih škola imaju minimum jedan profil na nekoj društvenoj mreži je sve prisutniji.

Edukujte decu o bezbednom korišćenju društvenih mreža

Preporuka je, dakle, što kasnije dozvoliti detetu da ima samostalan profil.

- Pošto se dešava da neretko i ne znaju da je dete pod pritiskom društva otvorilo profil, od izuzetnog je značaja od najnižeg uzrasta učiti sa detetom o pravilnoj upotrebi interneta i pravilima bezbednog korišćenja društvenih mreža.

Roditeljima je danas sve teže da isprate aktivnosti svog deteta na mrežama. Zato aplikacije za roditeljsku kontrolu omogućavaju roditeljima da imaju uvid u to šta njihova deca rade na svojim uređajima gde god da su: kod kuće, u školi ili bilo gde drugde.

- Ove aplikacije nude funkcije kao što su praćenje lokacije deteta, upozorenja u realnom vremenu, praćenje poziva i tekstualnih poruka, pa čak i upravljanje vremenom ispred ekrana. Na tržištu postoji mnoštvo aplikacija koje su namenjene monitoringu, filtriraju i blokiranju sadržaja za koje ne želite da dođu u dodir sa vašom decom. Pojedine su besplatne, pojedine skupe, neke imaju manjkavosti poput toga da ne filtriraju YouTube ili TikTok naprimer, neke prekopiraju ceo telefon deteta na roditeljev.

Zamke deljenja dečjih slika na profilima

Roditelji novog, digitalnog doba vole da postavljaju fotografije slatke i umiljate dece na svoje profila na društvenim mrežama. I to je u redu, ukoliko roditelj želi da se na društvenim mrežama nađe fotografija deteta. Međutim, ukoliko se roditelj odluči da želi da se slika deteta nađe na profilu, mora da zna da postoji i mračna strana interneta koja može da ugrozi privatnost deteta (i roditelja) i da se nevolje, posebno sa zloupotrebom fotografija dece, sve češće dešavaju.

- Najčešće negativne strane postavljanja slika deteta na kojima se vidi lice su krađa fotografija i zloupotreba u marketinške svrhe, ucena roditelja (pre svega ucena za novac – npr. ako roditelj ne uplati određenu svotu novca slika, ucenjivač će javno objaviti sliku), neke fotografije mogu biti zloupotrebljene od strane pedofila, slike se prodaju i razmenjuju po različitim grupama, mogu završiti na neprimerenim sajtovima - navodi Jonev Ćiraković.

Digitalno nasilje traje 24/7

Nasilje na internetu nosi sa sobom mentalne, emocionalne i fizičke posledice. 93 odsto žrtava digitalnog nasilja oseća tugu, depresiju, anksioznost, beznađe, oseća se veoma uznemireno i povređeno. 39 odsto podbacuje u školi i prekine sa hobijima (vananstavnim kativnostima) a čak 27 odsto će pokazati znake delinkventnog ponašanja.

- Žrtva često ne može da podnese da je na meti digitalnih nasilnika, dolazi do pojave anksioznosti, depresije, povlačenja u sebe, izolacije od sredine. Neretko se dešava da žrtva sebe samopovređuje ili pokuša da oduzme sebi život. Ne smemo da zaboravimo da je kod digitalnog nasilja ,,ogromna” publika, da ono traje 24 sata 7 dana nedeljno, da ne možemo da pritisnemo dugme i da ono prestane.

Knjiga kao pomoć roditeljima

Katarina je i autor knjige ,,Uticaj mobilnih telefona na razvoj dece” koja je nastala kao plod gotovo petogodišnjeg istraživanja i rada sa roditeljima.

- Ukoliko sa decom o bezbednosti na internetu razgovaramo tek kada krenu u školu – zakasnili smo, a svedoci smo da deca u najranijem uzrastu su akteri u virtuelnom prostoru. Želela sam da ohrabrim i usmerim roditelje kako da nove tehnologije uvedu postepeno u život svog deteta, kako da ga nauče da je pravilno koristi i kako da iskoriste sve prednosti virtuelnog prostora.

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.