Sve više mladih ima problem suvog oka: Farmaceut otkriva kako da sprečite problem i ublažite tegobe
Oči su naš prozor ka svetu, ali se sa njima suočavamo sa različitim problemima u različitim životnim dobima. Dok mladi danas masovno pate od suvog oka zbog mobilnih telefona i kompjutera, starija populacija se bori sa degeneracijom makule koja postepeno krade vid.
Suvo oko je jedan od najčešćih problema sa kojima se ljudi danas suočavaju kada im nešto smeta sa očima. Ranije je ovo uglavnom bila briga starijih ljudi, naročito žena posle menopauze, ali situacija se dramatično promenila.
- U poslednjih deset godina broj ljudi koji pate od suvog oka se gotovo udvostručio, i to najviše zbog prevelike upotrebe telefona, kompjutera i drugih ekrana. Sve više mladih ljudi dolazi u apoteku sa ovim problemom. Suvo oko se javlja iz dva glavna razloga: ili naše oči stvaraju premalo suza, ili nam suze prelako isparavaju. U praksi se pokazalo da kod 30 do 70 posto ljudi postoji kombinacija ova dva problema - objašnjava spec. farm. Kristina Kovačević, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.
Simptomi suvog oka
Simptomi su vrlo neprijatni i sigurno će ih prepoznati oni koji imaju ovaj problem:
- osećaj kao da vam je pesak u oku
- peckanje i bockanje
- crvenilo očiju
- tegobe kada trepćete ili gledate
- sekret koji se razvlači kao končići
- pa čak i privremeno zamagljenje vida
Zanimljivo je da se kod ljudi sa suvim okom ponekad javi i prekomerno suzenje – ovo je zapravo refleks, odnosno pokušaj tela da zaštiti oko.
Kako olakšati tegobe?
Farcameutkinja ističe da se simptomi pogoršavaju kada duva vetar, u prostorijama sa klimom ili grejanjem, pri dugotrajnom čitanju ili radu na kompjuteru (jer tada ređe trepćemo). Važno je znati da suvo oko može lakše dobiti bakterijsku infekciju, a mogu nastati i male ranice na rožnjači koje u težim slučajevima mogu oštetiti oko. Zato je bitno početi sa lečenjem čim se pojave prvi znaci.
- Kada su simptomi blagi, a postoje predispozicije za problem (godine starosti, dugo sedenje ispred kompjutera, rad u zatvorenim prostorijama), farmaceut u apoteci može preporučiti veštačke suze. To su kapi koje oponašaju prave suze, imaju istu gustinu i sastav sličan prirodnim suzama. Ukapavaju se svakih 4 do 6 sati, u zavisnosti koliko su simptomi izraženi. Veštačke suze dolaze u tri oblika: kao kapi za oči (najčešće se koriste preko dana), kao gel (obično se stavlja pred spavanje) i retko kao mast – ističe Kovačević..
Većina veštačkih suza ima sličan sastav: lubrikante (koji "podmazuju" oko), vodu, elektrolite, pufere (koji održavaju pH vrednost) i konzervans (koji čuva sterilnost).
Posebno treba obratiti pažnju na:
- Lubrikante – Najbolje su one kapi koje sadrže natrijum-hijaluronat jer duže zadržavaju vlagu, pa ih možete ređe ukapavati.
- Konzervanse – Najčešće se koristi benzalkonijum-hlorid, ali on može nadražiti oko ili čak oštetiti njegovu površinu. Ovo je posebno važno za ljude koji nose kontaktna sočiva, jer ovaj konzervans može oštetiti sočivo. Srećom, novije veštačke suze sadrže savremene stabilizatore koji se u bočici ponašaju kao konzervansi, ali kada dođu u kontakt sa okom, pod dejstvom svetlosti se razlažu na prirodne sastojke suza.
- Trehaloza – Ovo je sastojak koji ima posebna zaštitna svojstva. Studije pokazuju da trehaloza štiti ćelije naekturi oka od propadanja čak i kada je oko suvo. Deluje tako što čuva ćelijsku membranu i podstiče obnavljanje ćelija, a uz to deluje i kao antioksidans.
Kako pravilno staviti veštačke suze?
- Dobro operite ruke.
- Sedite sa glavom zabačenom unazad ili lezite.
- Otvorite bočicu pazeći da ne dodirnete vrh.
- Odmaknite donji kapak i ukapajte jednu kap dok gledate naviše (ne stavljajte kapi direktno na oko, već između kapka i oka).
- Nakon ukapavanja držite oči zatvorene neko vreme da se kapi rasporede – ako trepćete odmah, isteraćete i kapi.
Najčešća greška je što ljudi retko stavljaju kapi – morate ih koristiti redovno. Kapi koristite preko dana, gel pred spavanje. Ako koristite druge kapi za oči, sačekajte 10-15 minuta nakon veštačkih suza.
Ako postoje znaci zapaljenja ili ako je reč o hroničnom suvom oku, obavezno idite lekaru.
Starenje i zdravlje očiju - degeneracija makule
- Kako starimo, oči se suočavaju sa novim problemima. Nakon katarakte (zamućenja sočiva), senilna degeneracija makule (SDM) je drugi najčešći uzrok slepila u svetu. Čini oko 15 do 20 posto svih slučajeva slepila u Evropi. Makula je centralni deo mrežnjače koji nam omogućava jasan vid, pomoću nje čitamo, prepoznajemo lica, vozimo. SDM je degenerativna bolest koja napade upravo ovaj deo oka. Rizik dramatično raste sa godinama, ljudi stariji od 75 godina imaju više nego trostruko veći rizik nego oni između 65 i 74 godine – napominje Kovačević.
Pored godina i porodične istorije koje ne možemo promeniti, na mnoge faktore rizika možemo uticati. Najveći neprijatelji zdravlja očiju su pušenje i prekomerna upotreba alkohola (više od dva pića dnevno), zatim gojaznost i loša ishrana siromašna vitaminima i mineralima. Dijabetes, visok pritisak i holesterol takođe povećavaju rizik, ali se njihovim dobrim kontrolisanjem mogu sprečiti ozbiljne komplikacije na očima. Važno je i štititi oči od prekomerne izloženosti suncu tokom cele godine, kao i ograničiti vreme ispred ekrana koje dovodi do sindroma kompjuterskog vida.
Velike naučne studije pokazale su da određeni vitamini i minerali mogu usporiti napredovanje senilne degeneracije makule. AREDS2 studija je otkrila da svakodnevno uzimanje određene kombinacije može smanjiti progresiju senilne degeneracije makule kod ljudi sa povećanim rizikom.
AREDS2 formulacija (preporučena kombinacija):
Važno je napomenuti da dodaci ishrani koji su trenutno dostupni kod nas često ne sadrže sve ove sastojke u preporučenim dozama iz AREDS2 formulacije.
Uloga ishrane u zaštiti vida
Mediteranska ishrana povezana je sa smanjenim rizikom od progresije senilne degeneracije makule. Stoga treba više jesti voća i povrća, kao i ribu koja predstavlja prirodni izvor omega-3 masnih kiselina. Sa druge strane potrebno je izbegavati prekomernu upotrebu biljnih ulja i životinjskih masti, crveno i prerađeno meso, hranu sa visokim glikemijskim indeksom (beli hleb, slatkiši) i unos alkoholnog pića.
- Zdravlje očiju je kontinuirana briga kroz ceo život. Problemi se menjaju, od suvog oka u mladosti do degeneracije makule u starosti, ali prevencija je uvek ključ. Redovni pregledi kod oftalmologa su najvažnija zdravstvena intervencija, jer mnoge očne bolesti se razvijaju polako i bez simptoma. Ako imate bilo kakvih tegoba ili ste u rizičnoj grupi, ne čekajte, posetite oftalmologa. A za sve savete o veštačkim suzama i dodacima ishrani za zdravlje očiju, obratite se vašem farmaceutu u apoteci, tu smo da vam pomognemo – savezuje Kovačević.
Dr Siniša Babović, oftalmolog: Alarmantno je da nam i mladi sa 20 godina imaju problem suvih očiju zbog ekrana
