Ishrana ili hormoni? Šta je glavni uzrok gojaznosti - endokrinolog otkriva ključne znakove disbalansa
Ako vam se čini da se kilogrami ne skidaju ni uz dijetu i vežbanje, razlog ponekad nije u hrani, već u hormonima. Važno je da znate koji znaci ukazuju upravo na disbalans, a više o tome za naš portal govori prof. dr Dragana Tomić Naglić, internista-endokrinolog i načelnica Odeljenja za bolesti metabolizma u menopauzi UKCV-a.
- Glavni hormoni odgovorni za skladištenje masti su insulin, kortizol, leptin i grelin. Visok nivo insulina sprečava sagorevanje masnih naslaga i podstiče pretvaranje šećera u mast. Povišen kortizol se luči tokom stresa i podstiče taloženje masnog tkiva, naročito u predelu stomaka (visceralna mast). Tu spada i leptin, hormon masnog tkiva, koji daje osećaj sitosti, odnosno koji govori centrima u mozgu da imate dovoljno energije - objašnjava prof. dr Tomić Naglić.
U gojaznosti se javlja rezistencija, odnosno neosetljivost tkiva na leptin, navodi naša sagovornica, a zatim dodaje da to dalje dovodi do stalne gladi i usporavanja metabolizma, dok je grelin, hormon gladi, fiziološki odgovoran za signalizaciju telu da je potrebno jesti i za usporavanje potrošnje masti tokom restriktivnih dijeta.
Hormoni koji oblikuju metabolizam
U ovaj proces su uključeni i hormoni koji diktiraju brzinu metabolizma i raspodelu masnih naslaga. Tako hormoni štitne žlezde (T3 i T4) direktno određuju bazalni metabolizam. Njihov manjak (hipotireoza) značajno usporava potrošnju kalorija.
- Dok estrogen utiče na to gde se masno tkivo taloži. Pad estrogena u menopauzi često uzrokuje prelazak masti sa bokova na predeo stomaka. Testosteron pomaže u izgradnji mišića i sagorevanju masti. Nizak nivo kod muškaraca i žena često vodi ka povećanju masnog tkiva i smanjenju mišićne mase.
Kod gojaznih muškaraca stanje dodatno komplikuje već prisutno masno tkivo, jer učestvuje u pretvaranju testosterona u estrogen, a naša sagovornica napominje da u ovoj situaciji ne pomaže spoljna nadoknada testosterona, već je potrebno smanjiti masnu masu kako bi se ovaj proces izbalansirao. Na kraju ističe da je hormon rasta ključan za razgradnju masti i održavanje mišićne mase, naročito tokom sna.
Kada su hormoni uzrok gojaznosti?
Kada osoba i pored sprovedenih dijetskih korekcija i pojačane fizičke aktivnosti ne gubi telesnu masu, otkrivanje uzroka gojaznosti može biti frustrirajuće, dok prof. dr Tomić Naglić napominje da hormonski disbalans često prati specifičan skup simptoma koji ga razlikuju od običnog kalorijskog viška.
Ključne analize hormona kod gojaznosti
Najvažnije hormonske analize kod sumnje na gojaznost fokusirane su na rad pankreasa, štitne žlezde i nadbubrežnih žlezda.
- U ključne analize spadaju: insulin i glukoza, najčešće tokom testa opterećenja glukozom, sa merenjem insulina radi utvrđivanja insulinske rezistencije. Zatim se proverava funkcija štitaste žlezde, određivanjem hormona TSH, T4 i T3. Funkciju nadbubrega proveravamo određivanjem kortizola. Kako smo prethodno naveli da do gojaznosti može da dovede i disbalans polnih hormona, određujemo estrogen, progesteron i testosteron.
Da bi se upotpunila hormonska slika mogućih uzročnika gojaznosti, potrebno je odrediti i hormone hipofize – hormon rasta i prolaktin, navodi naša sagovornica.
Lečenje gojaznosti uzrokovane hormonskim poremećajima
Lečenje gojaznosti uzrokovane hormonskim poremećajem zahteva, pre svega, lečenje osnovne bolesti uz promenu životnih navika.
- Ključni korak je svakako pregled kod endokrinologa kako bi se utvrdilo o kom poremećaju je reč. Nakon postavljanja adekvatne dijagnoze, pristupi lečenju su sledeći: terapija lekovima, na primer primena hormonske supstitucije kod smanjene funkcije štitaste žlezde ili lekova koji popravljaju osetljivost na hormone (insulinske rezistencije).
Lečenje gojaznosti se tu ne završava, objašnjava doktorka i dodaje da je potrebno napraviti plan ishrane koji podrazumeva redukciju kalorijskog unosa prilagođenu poremećaju, uz izbegavanje rafinisanih šećera i prerađene hrane. U svim slučajevima kada je to moguće, neophodna je i redovna fizička aktivnost, prilagođena godinama pacijenta, prisustvu pridruženih bolesti, stepenu gojaznosti i prethodnoj kondiciji.
- Osim navedenih terapijskih principa, neophodno je i upravljanje stresom kako bi se izbegao višak produkcije kortizola, kao i obezbeđivanje higijene spavanja, odnosno 7–8 h sna, bez prethodnog gledanja u računar ili mobilni telefon, najmanje 2 h nakon poslednjeg obroka - ističe za kraj prof. dr Dragana Tomić Naglić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
