IGOR NAJDUŽE U SRBIJI ŽIVI SA TRANSPLANTIRANIM SRCEM: Pre operacije nisam kašiku mogao da podignem, a danas idem u lov i ribolov

Igor Janković (47) iz Banatskog Karlovca od novembra 2013, kada mu je presađeno tuđe srce, živi novi život. Više od 10 godina služi ga, kaže, kao da je njegovo, baš kao da je rođen s njim.

- Moj organizam je prihvatio tuđe srce i ja sam počeo da živim svoj novi život. Da uživam u svakom njegovom trenutku. Moj donor je dvadesetšestogodišnji mladić iz Velike Plane koji je preminuo od moždanog udara. Zvao se Igor kao i ja. Svestan sam šta je njegova porodica učinila za mene jer je transplantacija bila moja jedina šansa da preživim. Sa Igorovom majkom čujem se svakog praznika, za Novu godinu, Božić, Vaskrs, ali se nismo sreli. Previše je teško, posebno za nju – priča Igor i dodaje da je humana porodica ovog 26-godišnjeg mladića pored srca donirala i druge organe svoga sina.

Koksaki virus mi je razorio srce

Nije se predavao čak ni kada je bolest toliko uzela maha da mu je bilo potrebno petnaest minuta da pojede jedan zalogaj.

- Koksaki virus mi je bukvalno uništio srce! Nisam mogao ništa više sam, ni da jedem, ni da se okupam. Dijagnoza je bila kardiomiopatija i tri godine su me pomoću lekova održavali u životu. Srčana funkcija je bila 25 odsto kad sam saznao da sam bolestan, a pred transplantaciju devet odsto. Zamarao sam se pri najmanjem naporu – kaže.

Dan kada sam se ponovo rodio

Kada se danas seti kako se sve odigralo, Igoru je drago što maltene do poslednjeg trenutka nije znao da će biti operisan baš tog 13. novembra 2013. godine. Sve se odigralo na brzinu. Pojavio se donor, zakazana je operacija koja je trajala deset sati i on se probudio sa novim srcem u grudima. Čvrsto rešen da živi.

- Otišao sam da izvadim zub i da uradim još neke preglede jer je priprema za transplataciju bila u toku. Izvadili su mi krv, nisam ni slutio da proveravaju da li postoji podudarnost sa donorom. Za oko pola sata pojavio se lekar i rekao mi: “Imamo donora! Da li si spreman?””Jesam”, odgovorio sam. Ništa nisam mogao da izgubim. Bilo je straha, ali je moja želja za životom bila jača od svega – priznaje Igor.

Supruga Olivera i sinovi Stefan (16) i Lazar (13) čekali su s nestrpljenjem da se Igor vrati kući i on nije hteo da ih izneveri.

- I dok sam posle operacije bio u bolnici, najviše me pogađala odvojenost od porodice. Maštao sam o danu kada će se vratiti kući i otići na pecanje sa svojim dečacima. Nije bilo mesta za predaju – kaže.

Igorov recept za srećan život

Igor otkriva da je umerenost u svemu njegov recept za srećan i zdrav život. Ne priznaje stroge dijete i odricanje od domaće hrane, kakva se oduvek jela u njegovom kraju.

- Gotovo 90 odsto hrane koju moja porodica koristi za ishranu, sam proizvedem. Tu su prirodni sokovi od zove i maline, domaći pilići, ali i domaća salama i slanina. Ne odričem se ničega od onoga što sam ranije jeo, ali gledam da nađem meru u svemu. Uz neizostavnu čašu crnog vina posle ručka – priča Igor.

Violeta Nedeljković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.