Vesni Obradović (55) iz Beograda, pre više do 10 godina dijagnostikovana su četiri benigna čvora na štitnoj žlezdi i tada joj je rečeno da će ih samo pratiti. Ali stvari su se ubrzo zakomplikovale - tumori su izenanda počeli da rastu.

Vesni je rečeno da će morati na operaciju, na koju je čekala dve godine zbog kovida.

- Neki od prvih simptoma koje sam osećala, mnogi bi pripisali premoru, a ne ozbiljnoj diganozi. Mene je kod lekara odveo niz neugodnih pojava: brzo umaranje, zaboravnost, dezorijentisanost, i bolovi u mišićima i kostima. Inicijalno su mi dijagnostikovani benigni čvorovi na štitnoj žlezdi, koji su godinama samo praćeni bez adekvatne intervencije - priča Vesna.

vesna-obradovic-hasimoto-sindrom-foto-privatna-arhiva.jpg
Privatna Arhiva 

Ispostavilo se da imam četiri tumora

S vremenom, situacija se pogoršala i na kraju je rezultirala sa četiri tumora, dve ciste i dva karcinoma.

- Oba karcinoma bila su papilarna, srećom, manja od kritične granice koja bi ih učinila nelečivim - kaže naša sagovornica.

60% poremećaja štitne žlezde nije dijagnostikovano

Svaki deseti građanin Srbije ima neki problem sa radom štitaste žlezde, a ogroman broj ljudi ima poremećaj njenog rada koji još uvek nije dijagnostikovan. Američko udruženje za štitnu žlezdu procenjuje da čak 60 odsto ljudi sa poremećajima štitne žlezde nisu dijagnostikovani, što znači da stotine miliona ljudi širom sveta ne znaju uzrok svojih simptoma.

hs.jpg
Shutterstock 

Na operaciju sam zbog kovida čekala dve godine

Dijagnoza Hašimoto sindroma Vesni je postavljena tek 2018. godine, iako, kako kaže, veruje da je bolest imala najmanje deceniju pre toga.

- Pravi šok usledio je 2019. kada sam upućena na hitnu operaciju koja je, zbog izbijanja kovid pandemije, odložena na neodređeno. Čekanje je trajalo dve godine, tokom kojih sam, bez ikakvog tretmana, provodila dane u krevetu, gotovo potpuno nepokretna.

Konačno, 2021. godine, upućena je na dodatne preglede i operaciju u Kliničkom centru.

- Nažalost, suočila sam se s neadekvatnim tretmanom i dijagnostikom koje su uključivale punkciju štitne žlezde bez ultrazvuka, što je bio izuzetno stresan doživljaj. Nakon operacije, iako fizički nije bila teška, prava borba tek je počela. Tri godine nakon operacije, terapija još nije prilagođena, a simptomi su ostali prisutni, posebno konfuzno stanje koje mi teško pada - kaže Vesna.

tiroidna-shutterstock.jpg
Shutterstock 

Simptomi i dalje utiču na moju svakodnevicu

Pored zdravstvenih izazova, Vesna kaže da se suočava i sa nemogućnošću ostvarivanja penzije, jer smatraju da je 'izlečena', iako simptomi i dalje utiču na njen svakodnevni život.

- Zbog svega toga, danas radim povremeno, čuvam decu, a moj hobi, baštovanstvo, pruža mi utehu i radost.

Vesna se nada da će njeno iskustvo i priča podstaći druge da se redovno kontrolišu i vode više računa o svom zdravlju.

- Nadam se da će moje iskustvo podstaći druge da obrate pažnju na simptome i insistiraju na temeljitim medicinskim pregledima. Zdravlje štitne žlezde je delikatno i zahteva pažljivo i stručno rukovanje, što sam na teži način naučila.

stitna-zlezda-shutterstock-1294837870.jpg
Shutterstock 

Nepravilna funkcija štitne žlezde

Nedovoljno aktivna štitasta žlezda, ili hipotireoidizam, javlja se kada ova žlezda ne proizvodi količinu hormona koja je telu potrebna da bi pravilno funkcionisalo i tada se metabolizam usporava. Obično je uzrokovana autoimunom bolešću, poznatijom kao Hašimotov tireoiditis, koji dovodi do oštećenja žlezde.

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.