Ljubica je pobedila limfom, a sve je počelo sa umorom: "Život sa kancerom je težak, ali moramo naći snagu i boriti se"

Svakog jutra kad otvorim oči, zahvalim se Bogu što mi je podario još jedan dan. Strašno je kada se suočite sa svojom ranjivošću, sa bolešću koja je teška i ozbiljna, sumnjate u sebe, počinje svoju ispovest Ljubica Mandrapa povodom Svetskog dana borbe protiv limfoma, koji se obeležava 15. septembra.

Godinu dana pre nego što joj je postavljena dijagnoza, osećala je neizdrživ umor. Konstantno je bila iscrpljena, ali je to pravdala svakodnevnim obavezama.

Nakon niza pregleda i testova, uključujući i punkciju koštane srži (taj deo joj je najteže pao), dobila je dijagnozu, difuzni B-krupnoćelijski limfom, najčešći agresivni podtipi Non-hočkinskog limfoma, i to u proširenom obliku. Tumor je bio primarno lociran u slezini, a potom se proširio na krvotok i infiltrirao koštanu srž.

Suočavanje sa strahom i borba za život

Kada vam saopšte ovakvu dijagnozu, prvi osećaj je šok. Međutim, ubrzo shvatite da morate da obrišete suze, jer nema vremena za predugo razmišljanje. Morate se suočiti sa situacijom i doneti odluku - ili ćete se pretvoriti u stratega, vojnika i boriti, ili ćete se prepustiti bolesti, dodaje Ljubica.

"Za pola sata su me oslobodili kompleksa"

Lečenje je započelo hirurškim odstranjivanjem slezine, koja je u tom trenutku težila čak 1,7 kilograma. Nakon oporavka od operacije, krenula je sa hemoterapijama.

Terapije su se odvijale svakih 15 dana. Pet dana je bila u bolnici, a potom se vraćala kući na oporavak. I tako pet meseci. Nuspojave su bile teške, ali nakon prve terapije nije osećala da je boli nešto telu, niti je imala slične tegobe. Ipak, imala je senzaciju da je boli svaka dlaka na glavi.

Međutim, njeni sinovi i suprug su brzo reagovali i kroz šalu joj pomogli da prevaziđe osećaj gubitka.

Remisija i snaga uma

Lečenje je bilo agresivno, a organizam iscrpljen. Povraćanje, visoka temperatura, izolacija i terapijehormonom rasta da bi se organizam revitalizovao, koliko toliko, da može da primi sledeću terapiju, postali su deo svakodnevice.

Pravo na život je najvažnije

Psihološki aspekt, podrška okoline i vaša lična borba, ključni su u lečenju, poručuje.

- Verujem da je veliki deo mog oporavka leži u toj unutrašnjoj snazi i odlučnosti da se borim. Svake godine, u septembru, obeležavam Dan borbe protiv limfoma i proslavljam još jednu godinu života. Srećna sam što mogu da podelim svoju priču i da prenesem poruku ljubavi i nade ida kažem da danas postoje inovativne terapije koje su dostupne pacijentima. Neke nisu, ali zato smo tu da se borimo da budu, da svaki pacijent ima pravo na život. To je najvažnije. Ako je postavljena prava dijagnoza i imamo pravu terapiju, sve drugo je do nas.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.