Gubitak vida ne samo da značajno utiče na kvalitet života i mentalno blagostanje, već nosi značajne ekonomske posledice. Više od 60% informacija o svetu oko nas dobijamo upravo preko čula vida, što naglašava važnost očuvanja ove vitalne funkcije.
Osobe sa senilnom degeneracijom makule imaju kvalitet života koji je uporediv ili čak lošiji od onih koji se suočavaju sa teškim oboljenjima kao što su kolorektalni karcinom ili multipla skleroza.
Očuvanje vida ne samo da doprinosi održavanju produktivnosti i radno aktivne populacije, već sprečava pogoršanje njihovog stanja i prelazak u invaliditet što bi dalje opteretilo društvo u celini.
Prosečni troškovi kod dijabetičkog makularnod edema su 9000 evra
U Srbiji lečenje retinalnih oboljenja je izazovno i ograničeno u svom obimu. Sa samo jednim anti-VEGF lekom, dostupnim preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i to za veoma ograničenu populaciju pacijenata sa DME, a bez dostupne terapije za NAMD, postavlja se pitanje o ukupnoj dostupnosti i efikasnosti lečenja. Ovaj manjak terapijskih opcija rezultira direktnim negativnim reperkusijama i pogađa ekonomske parametre.
Udruženje pacijenata "Bono vido" zajedno sa stručnjacima sa očne klinike Univerzitetskog kliničkog centra u Srbiji sprovelo je istraživanje o troškovima opterećenja dijabetičkim makulornim edemom i neovaskularnom senilnom degeneracijom makule, koje je pokazalo da prosečni troškovi iznose 9000 evra godišnje za DME pacijente lečene u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, odnosno 5200 evra godišnje za NAMD pacijenta.
Godišnji trošak slepe osobe sa NAMD iznosi 9000 evra
U obe bolesti indirektni troškovi, troškovi koje snosi pacijent i porodica, su relativno visoki, a među pacijentima sa potpunim gubitkom vida, apsolutna vrednost troškova po pacijentu se udvostručuje, a struktura prelazi još više ka indirektnim troškovima.
Tako godišnji trošak slepe osobe sa NAMD iznosi 9000 evra, 57 indirektnih i 43 odsto direktnih troškova, dok se trošak za DME osobu udvostručuje i iznosi 19000 evra, 73 odsto indirektnih troškova i 27 odsto direktnih troškova.
U svetu standard lečenja retinalnih oboljenja čine lekovi iz grupe anti-VEGF lekova. Medikamentno lečenje bolesti mrežnjače u Srbiji je međutim veoma ograničeno. Od 2020. godine samo jedan lek iz grupe anti-VEGF lekova je dostupan za veoma uzku populaciju pacijenata sa DME.
Procenjuje se da u našoj zemlji oko 75000 pacijenata boluje od oboljenja mrežnjače koji su najčešće uzročnici gubitka vida. Jasno je da je očuvanje vida naše populacije prioritet svih nas. Pravovremeno postavljanje dijagnoze i započinjanje lečenja inovativnom terapijom ključni su za očuvanje zdravlja očiju.
Prenela: O.M.
NE PROPUSTITE
