U Bugarskoj je potvrđen prvi slučaj kolere posle 103 godine. Pacijent je 23-godišnji državljanin Indije koji je nedavno doputovao iz Nju Delhija, saopštilo je Ministarstvo zdravlja, prenosi Novinite.

Kolera je crevno oboljenje koje izaziva bakterija vibrio kolere (Vibrio cholerae) i u svetu je trenutno u toku sedma pandemija ove bolesti koja je počela 1961. godine u jugoističnoj Aziji. Tek se sedamdesetih godina prenela u Afriku, a devedesetih na Ameriku i još uvek traje.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u svetu od ove bolesti oboli od 1,3 do četiri miliona ljudi, a premine 20.000 do 140.000.

Kolera u Srbiji

Poslednji slučajevi kolere u Srbiji zabeleženi su 1989. godine kada je registrovano 16 slučajeva u Dimitrovgradu. Takođe, 1984. su registrovana dva slučaja kod naših građana koji su se oboleli vratili u zemlju i koji su se zarazili na putovanju u zemlje u kojima je kolera endemska bolest.

Kako se prenosi?

Koleru izaziva bakterija koja se u organizam unosi putem zagađene vode odnosno hrane, te se javlja prvenstveno u onim sredinama gde nema dovoljno higijenski ispravne vode za piće. Može da se javi i posle velikih prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi ili poplave gde dolazi do urušavanja sistema vodosnabdevanja i sistema za odvod otpadnih materija.

Jako je mala verovatnoća da se kolera prenese sa čoveka na čoveka, jer infektivna doza koja je potrebna da bi došlo do pojave simptoma iznosi preko milion vibriona kolere. Čovek jeste rezervor za ovu bolest, ali se ona ipak prenosi unošenjem zagađene vode, odnosno hrane u koje se nalaze velike količine bakterija.

Simptomi i lečenje

Simptomi ove bolesti obično počinju naglo, sa pojavom vodenaste dijareje, često opisane kao "pirinčasta voda", praćene povraćanjem. Zbog gubitka velike količine tečnosti, brzo dolazi do dehidracije, što dovodi do suve kože, ubrzanog rada srca, slabosti, grčeva u mišićima i smanjenog mokrenja, pa čak i njegovog potpunog izostanka.

stomak-shutterstock-2309636593.jpg
Shutterstock 
dijareja i povraćanje su prvi simpotmifoto: Shutterstock

Ako se ne leči na vreme, teška dehidracija može da dovede do šoka i smrti.

Nekad je dovoljno napraviti rastvor elektrolita u kućnim uslovima, na osnovu preporuke izabranog lekara ili infektologa kako bi se nadoknadila izgubljena tečnost iz organizma. Međutim, to važi samo kada su u pitanju lakši oblici.

Teži oblici bolesti moraju da se leče putem davanja infuzija intravenski i davanjem određenih antibiotika, tetraciklina.

Pripremila: N.L.

Izvor: Lat.sputnikportal.rs/Rrts.rs/Zdravlje.kurir.rs