Popularna dijeta povremenog posta pod lupom: Evo šta je važnije od razmaka između obroka
Studija Instituta za ljudsku ishranu Potsdam-Rehbruecke (DIfE) i Univerzitetske bolnice Charité iz Berlina otkrila je da ishrana sa vremenskim ograničenjem - kada se svi obroci jedu u okviru 8 do 10 sati dnevno - ne utiče značajno na osetljivost na insulin, nivo šećera ili masti u krvi, ako broj kalorija ostane isti.
Rezultati su objavljeni u časopisu Science Translational Medicine, u okviru studije ChronoFast koju je vodila prof. dr Olga Ramiš.
Ishrana sa vremenskim ograničenjem: popularan, ali diskutabilan pristup
Ovakav režim ishrane postao je popularan jer se verovalo da pomaže u regulaciji telesne težine i poboljšanju metabolizma. Ranija istraživanja, uglavnom na životinjama, pokazivala su moguće koristi od bolje osetljivosti na insulin do smanjenja telesne masnoće.
Međutim, nova studija dovodi te nalaze u pitanje.
Kako je sprovedeno istraživanje?
U istraživanju je učestvovala 31 žena sa viškom kilograma. Tokom dve nedelje, one su konzumirale iste obroke u dva različita perioda:
- rani režim (eTRE): između 8 i 16 časova
- kasni režim (lTRE): između 13 i 21 čas.
Kalorijski i nutritivni unos bio je potpuno isti. Tokom eksperimenta praćeni su nivoi šećera u krvi, fizička aktivnost i unutrašnji biološki ritmovi.
Nema značajnih promena u metabolizmu
Rezultati su pokazali da nije bilo klinički važnih promena u osetljivosti na insulin, šećeru, mastima u krvi, niti u markerima zapaljenja nakon dve nedelje.
- Naši rezultati ukazuju da su koristi zabeležene u ranijim studijama verovatno bile posledica neplaniranog smanjenja kalorijskog unosa, a ne samog vremenskog ograničenja u ishrani - objašnjava prof. Ramiš.
Vreme obroka ipak utiče na biološki sat
Iako nije bilo metaboličkih poboljšanja, istraživači su otkrili da vreme unosa hrane utiče na unutrašnji biološki sat.
Kod učesnica koje su jele kasnije (između 13 i 21h), unutrašnji ritam i vreme spavanja pomerili su se u proseku za oko 40 minuta.
- Vreme unosa hrane deluje kao signal za naše biološke ritmove – slično kao svetlo - kaže prva autorka studije, Beke Peters.
Ključni faktor i dalje – kalorije
Zaključak istraživača je jasan: smanjenje kalorijskog unosa i dalje ima presudnu ulogu u zdravlju metabolizma.
- Osobe koje žele da smršaju ili poboljšaju metabolizam trebalo bi da obrate pažnju ne samo na satnicu obroka, već i na ukupni energetski bilans - zaključuje prof. Ramiš.
Izvor: scitechdaily.com/zdravlje.kurir.rs
Koja metoda povremenog posta je bolja - 16:8 ili 5:2? Evo kako da ne ugrozite zdravlje
