Šta dugi kovid radi mozgu? Naučnici uočili promene nalik Alchajmerovoj bolesti
Neki ljudi koji imaju dugi kovid mogu takođe imati i simptome slične onima koji se viđaju kod osoba sa Alchajmerovom bolešću, pokazuje novo istraživanje.
Najnoviji nalazi istraživača sa Univerziteta Njujork Langone Health ukazuju na to da promene u mozgu izazvane dugim kovidom - odnosno simptomima koji, prema definiciji američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), traju duže od tri meseca - mogu dovesti do dugotrajnog umora, moždane magle, vrtoglavice, gubitka čula mirisa ili ukusa, depresije i drugih tegoba.
Dugotrajne imunološke reakcije mogu oštetiti ključnu moždanu barijeru
Prema podacima Jejl Medicine, oko 20 miliona Amerikanaca ima dijagnostikovan dugi kovid.
- Naš rad sugeriše da dugotrajne imunološke reakcije koje se kod nekih ljudi javljaju nakon početne infekcije kovidom mogu biti praćene otokom koji oštećuje ključnu moždanu barijeru u horoidnom pleksusu - navela je u saopštenju glavna autorka studije, dr Julin Ge, profesorka na Odeljenju za radiologiju Medicinskog fakulteta NYU Grossman.
Horoidni pleksus je skup krvnih sudova smeštenih u moždanim komorama koji proizvode cerebrospinalnu (likvorsku) tečnost i ima ulogu zaštitne barijere, navode Nacionalni instituti za zdravlje (NIH). Cerebrospinalna tečnost deluje kao jastuk za mozak i kičmenu moždinu, štiteći ih od povreda, a istovremeno uklanja otpadne materije i prenosi hranljive supstance do ključnih delova centralnog nervnog sistema.
Slični biomarkeri u krvi kao kod Alchajmerove bolesti
Studija, objavljena u časopisu Alzheimer’s & Dementia, koji izdaje Alchajmerovo udruženje, obuhvatila je 86 pacijenata sa dugim kovidom i neurološkim simptomima, 67 osoba koje su se potpuno oporavile od kovida bez dugotrajnih posledica, kao i 26 zdravih ispitanika koji nikada nisu bili zaraženi.
Istraživači su utvrdili da su učesnici sa dugim kovidom imali u proseku 10 odsto veći horoidni pleksus u poređenju sa onima koji su se oporavili bez dugotrajnih simptoma.
Prema navodima studije, uvećani horoidni pleksus predstavlja marker hronične neuroinflamacije i neurodegeneracije, a može biti povezan i sa biomarkerima u krvi koji se nalaze kod pacijenata kod kojih Alchajmerova bolest napreduje.
Dugi kovid i hronična upala
Takođe je utvrđeno da su pacijenti sa većim horoidnim pleksusom ostvarivali u proseku 2 odsto lošiji rezultat na kognitivnom testu koji ima maksimalno 30 poena.
Istraživači su izneli hipotezu da dugi kovid može da izazove hroničnu upalu, koja dovodi do zadebljanja krvnih sudova u okviru horoidnog pleksusa.
- Za sada nije poznato da li su ove promene reverzibilne. Aktivno analiziramo podatke iz daljeg praćenja pacijenata kako bismo odgovorili na to pitanje - rekla je dr Ge za New York Post.
Koautor studije i glavni istraživač, dr Tomas Višnjevski sa Medicinskog fakulteta NYU Grossman, naveo je u saopštenju da će sledeći korak istraživačkog tima biti praćenje pacijenata kako bi se utvrdilo „da li promene u mozgu koje smo identifikovali mogu da predvide kod koga će se razviti dugoročni kognitivni problemi“.
Izvor: independent.co.uk/zdravlje.kurir.rs
Žene imaju 31 % veće šanse da razviju dugi kovid u odnosu na muškarce: Stomačni problemi i gubitak kose najčešće posledice
