Istraživanje je uključilo analizu crevne flore i uzoraka krvi 88 dece uzrasta od 2 do 14 godina kako bi se bolje razumela ova povezanost.

Nedavne studije sugerišu da sastav crevnih mikroba može uticati na regulaciju sna. Ako postoji ova veza, verovatno je dvosmerna, što znači da promene u obrascima spavanja mogu takođe uticati na sastav crevnih mikroba.

Istraživanje u Kini

Kako bi istražili ovu povezanost, naučnik medicine Čunmei Mao i njegovi kolege iz Gansu rehabilitacionog centra u Kini analizirali su crevnu floru i uzorke krvi 88 zdrave dece uzrasta od 2 do 14 godina iz urbanih sredina severozapadne Kine.

Tokom dve nedelje, polovina dece odlazila je na spavanje pre 21.30, dok je druga polovina spavala posle tog vremena, a prema dnevnicima koje su vodili roditelji.

profimedia-0903314305.jpg
Antonio Guillen Fernández / Panthermedia / Profimedia Deca koja ranije idu u krevet imaju zdraviju crevnu floru.

Iako su deca koja su kasnije legla spavala otprilike istu količinu sna, uzorci stolice su pokazali razlike u sastavu crevnih mikroba. Deca koja su otišla na spavanje pre 21.30 imala su više korisnih crevnih mikroba i manje štetnih.

Komplikacije u klasifikaciji mikrobioma

Međutim, nije lako klasifikovati mikrobe kao "loše" ili "dobre". Na primer, Bacteroidetes su korisne bakterije prisutne u većem broju kod dece koja ranije odlaze na spavanje, ali su takođe primećene i veće količine Firmicutes, što može biti povezano sa gojaznošću.

Naučnici još uvek ne znaju kako različiti mikrobi međusobno deluju, pa mogu samo spekulisati o zdravlju različitih mikrobioma. Autori studije priznaju da nisu mogli dobiti sveobuhvatno razumevanje metaboličkih mehanizama povezanih sa crevnom florom dece.

Povezanost između creva i mozga

Rezultati podržavaju ideju da su creva i mozak povezani putem imunoloških i neuronskih puteva, pri čemu promene u jednoj oblasti mogu uticati na drugu. Na primer, ljudi sa ranom Parkinsonovom bolešću, koji imaju poremećaje sna, takođe pokazuju promene u mikrobiomu creva.

creva-shutterstock-2458203617.jpg
Shutterstock Rezultati podržavaju ideju da su creva i mozak povezani putem imunoloških i neuronskih puteva.

Takođe, nelečeni gastrointestinalni problemi kod dece sa autizmom i ADHD-om mogu dovesti do dodatnih problema sa spavanjem i ponašanjem.

Zaključak

I san i crevna flora su složeni fenomeni za naučnike, ali njihov značaj za ljudsko zdravlje je ogroman. Dala istraživanja su neophodna  kako  kako bi se bolje razumele njihove interakcije.

Prenela: N.R.

Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs