Smanjite rizik od Parkinsonove bolesti: 5 koraka koji ujedno čuvaju mozak i nerve
Procenjuje se da u svetu sa Parkinsonovom bolešću živi oko 6,1 milion ljudi, a u Srbiji oko 15.000. Faktori rizika se, kao i kod većine bolesti, mogu ublažiti.
Parkinsonova bolest (PB) je progresivni neurološki poremećaj koji utiče na nervni sistem i delove tela koje on kontroliše. Kao degenerativno stanje, efekti na mozak se s vremenom pogoršavaju. Simptomi se obično se razvijaju polako, često počinjući sa blagim drhtanjem jedne ruke, kaže dr Aditija Gupta, direktor neurohirurgije u bolnici Artemis u Gurugramu (Indija), i navodi korake koje možete da sledite kako biste smanjili faktore rizika.
Šta je Parkinsonova bolest?
Prema Američkom institutu za neurološke poremećaje i moždani udar (NINDS), PB je progresivni neurološki poremećaj koji utiče na kretanje. Kako neuroni u određenim regijama mozga slabe, oštećuju se ili umiru, ljudi mogu da imaju probleme sa kretanjem, iskuse drhtanje, ukočenost udova ili trupa, i probleme sa ravnotežom.
Iako ne možete da promenite određene faktore rizika kao što su starost i genetika, nekoliko promena u načinu života može da ublaži šanse za razvoj ove bolesti.
Redovna fizička aktivnost
Vežbanje je jedan od najdelotvornijih načina za smanjenje rizika od Parkinsonove bolesti. Prema Journal of the American Medical Association (JAMA), rezultati kliničkih ispitivanja su pokazali da umerena do intenzivna aktivnost može da smanjiti rizik od razvoja ove bolesti. Redovna aktivnost pomaže u održavanju mišićne snage, fleksibilnosti i ravnoteže, što je ključno za opšte neurološko zdravlje.
Zdrava ishrana
Prema Johns Hopkins Medicine biranje uravnotežene ishrane poboljšava opšte blagostanje i jača vašu sposobnost da upravljate simptomima bolesti.
- Ishrana bogata antioksidansima, vitaminima i mineralima može da pomogne u zaštiti mozga od oksidativnog stresa i upala, koji su povezani sa razvojem Parkinsonove bolesti - dodaje dr Gupta.
Ostanite mentalno aktivni
Mentalne aktivnosti su ključne za očuvanje zdravlja mozga, kaže Dr Gupta.
- Mentalna stimulacija pomaže u izgradnji kognitivne rezerve, što može da odloži pojavu neuroloških simptoma i usporiti napredovanje neurodegenerativnih bolesti.
Izbegavajte toksine
Prema International Journal of Environmental Research and Public Health, ljudi treba da budu oprezni pri rukovanju potencijalno toksičnim hemikalijama poput herbicida, pesticida i rastvarača. Smanjenje izloženosti ovim toksinima može da pomogne u smanjenju rizika.
Adekvatan san
San je ključan za zdravlje mozga, dodaje dr Gupta.
- Hronična neispavanost može da ošteti funkciju mozga i povezana je sa povećanim rizikom od neurodegenerativnih bolesti, uključujući Parkinsonovu.
Priremila: N.L.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni