Verovatno vam je taj osećaj već poznat - oštar bol vas preseče kad se savijate, ako dugo stojite ukočite se, a čak i manji pokret može da izazove bol od koga vam klecaju kolena.
Iako je bol u donjem, lumbalnom delu leđa ili krstima vrlo individualno stanje, postoji nešto što može da pomogne gotovo svima - hodanje.
Istraživači iz Australije izveštavaju da svakodnevna šetnja može da bude dovoljna da smanji verovatnoću ponovnog javljanja bola u leđima. Nalazi iz nedavno objavljene studije pokazali su da hodanje samo 80-130 minuta nedeljno, što je samo 11-18 minuta dnevno, uz edukaciju o bolu od strane stručnjaka može da bude jednostavno i jeftino rešenje. Istraživači su pratili osobe s ovim problemima šest godina.
- Posmatrajući epizode bola u donjem delu leđa koje zaista utiču na kvalitet živote, otkrili smo da hodanje smanjuje njihovo ponavljanje za 28 odsto - rekla je dr Nataša Pokovi, koautor studije i postdoktorski istraživač na Univerzitetu Mekvori u Sidneju.
Studija je otkrila da je hodanje dovelo do 43 odsto manje poseta lekarima, rekla je.
- Zapravo smo promenili stavove ljudi prema vežbanju i njihova uverenja o bolu uz savete fizioterapeuta - rekla je.
Bol u leđima kao univerzalni problem
Studija je naglasila da se većina slučajeva ponovljenog bola u leđima javlja zbog početne povrede, rekla je Elejna Manolis, doktor fizikalne terapije i vanredni klinički profesor na Nortistern Univerzitetu u Bostonu.
- Ono što se dešava je da se zapravo menja sastav mišića koji pružaju stabilnost kičmi, posebno u donjem delu leđa.
Ciljane vežbe poput hodanja pomažu u sprečavanju slabljenja tih mišića tokom vremena, rekla je Manolis, koja je takođe sertifikovani specijalista u oblasti gerijatrije i ortopedije.
Bol u leđima može da ima mnogo različitih uzroka, rekla je dr Alis Čen, fizijatar iz Stamforda, specijalizovana za neoperativni tretman bola u leđima.
- Može biti povezan sa grčem mišića, iritacijom zglobova u leđima, ligamentima, iritacijom kičmenih nerava. Dvadest pet procenata svih slučajeva bola u leđima nema specifično poreklo - rekla je.
Istraživanja su pokazala da 40 odsto ovih slučajeva dolazi od faktora povezanih sa načinom života - dugotrajno sedenje i gojaznost. Različite intervencije i tretmani poput propisanog mirovanja u krevetu, injekcija steroida, lekova protiv bolova, daju i različite rezultate. Štaviše, istraživanja su pokazala da, kada se ne koriste pravilno, ove strategije lečenja mogu da odlože oporavak i, u nekim slučajevima, povećaju rizik od dugoročne invalidnosti.
Kretanje je ključno
Studija iz Australije ne samo da je potvrdila važnost kretanja, već je istakla i značaj izbegavanja straha, odnosno izbegavanja aktivnosti i vežbanja zbog straha od bola.
- Pacijenti često strahuju od svojih simptoma, misle da će trajati zauvek, kao i da ne bi trebalo da se kreću, jer će dalje oštetiti svoje mišiće ili kosti - rekla je Elen Mekgaf, doktorka fizikalne terapije i predsednica odeljenja za fizikalnu terapiju na Univerzitetu Rod Ajland u Kingstonu.
- Ali, studija za studijom pokazuje da je dugotrajno sedenje još gore za bol u donjem delu leđa, te da je bilo kakav vid kretanja bolji - objasnila je.
Pokovi je rekla da su u studiji "terapeuti bili više kao treneri; pružali su informacije o bolu, uveravali pacijente da neće izazvati veću štetu učešćem programu, odnosno hodanjem i takođe davali ljudima samopouzdanje da sami upravljaju svojim stanjem".
Istraživači su naglasili da su tokom studije ljudi povećavali vreme provedeno u šetnji sa 80 minuta u prvoj nedelji na 130 minuta u 12. nedelji.
- Pomoć i podrška u ranim fazama studije su na kraju doveli do toga da ljudi postanu samomotivisani, jer su mogli da osete smanjenje bola u donjem delu leđa, ali i poboljšanje raspoloženja, bolju kontrolu nad težinom i stresom, kao i poboljšanje kvaliteta sna - poručila je dr Nataša Pokovi.
Pripremila: N.L.
Izvor: Webmd.com/Zdravlje.kurir.rs
NE PROPUSTITE
