Briga obuhvata lanac misli i slika koje su opterećene negativnim afektom i predstavljaju pokušaj mentalnog rešavanja problema, kaže Marija Benin klinički psiholog i psihoterapeut. Hronična briga može da bude generalizovana, odnosno usmerena na brojne lične vrednosti kao što su porodica, zdravlje, novac... ili specifična, odnosno usmerena samo na jednu dominantnu vrednost, recimo hronična briga za zdravlje.
Kod hronične brige, misli su ispunjene katastrofičnim predviđanjima. Preciznije, osoba misli o najgorim mogućim ishodima i precenjuje verovatnoću javljanja najgorih mogućih ishoda.
Zdrava i nezdrava briga
Lanac razmišljanja obično ide u pravcu sve težih i težih katastrofičnih poredviđanja, navodi psihoterapeut. Najčešće te rečenice ili misli započinju sa "Šta ako..." (šta ako se desi nešto loše, šta ako se razbolim, šta ako umrem). Čuveni filozof i pisac Žan Pol Sartr je rekao da se najveći deo briga zasniva na neopravdanom strahu, podseća.
- Ponekad ljudi smatraju da im briga koristi jer ih štiti ili priprema u borbi sa opasnošću. Međutim, vrlo karakteristično za brigu je da mišljenje nije usmereno na pronalaženje rešenja za određeni problem, već na izlistavanje svih mogućih katastrofičnih posledica tog problema. Kao rezultat ovakvog načina razmišljanja, povećava se anksioznost - objašnjava naša sagovornica.
Suprotno tome, postoji nešto što se može definisati kao zdrava zabrinutost povodom moguće negativne budućnosti koju karakteriše konstruktivno razmišljanje i pronalaženje rešenja. Hronična briga razlikuje se od zdrave zabrinutosti po tome što nije vezana za ono što se osobi događa, već za nešto što bi moglo da se desi u budućnosti.
- Misli koje su zaokupljene katastrofičnim scenarijima iscrpljuju osobu i onemogućavaju je da normalno funkcioniše. Česti simptomi su napetost, poremećaj spavanja, umor, mišićna tenzija i problemi sa koncentracijom. Smatra se da je nezdrava briga u većoj meri prisutna kod osoba koje su genetski predisponirane da anksiozno reaguju.
Kako da prestanemo da brinemo?
Ako ste se prepoznali među navedenim opisima pokušajte za početak da ograničite i odredite vreme u kojem ćete se baviti brigama. Kada se takve misli pojave, samo ih konstatujte i odložite za unapred određeno vreme u toku dana tokom kojeg ćete razmišljati o brigama. Zapišite ih i podvucite one koje se ponavljaju. Za ovu strategiju je potrebno malo vežbe i upornosti.
- Prihvatite takođe činjenicu da je neizvesnost sastavni deo života. Brinući nećete umanjiti njen stepen. Istina je da postoji mogućnost da se loše stvari dese, ali ako brinete o tome, nećete sprečiti da se dese. Na primer, ako majka pošalje svoje dete na ekskurziju, time što će brinuti da mu se ništa ne desi, neće ništa sprečiti. Procenjuje se da se 90 odsto onoga o čemu brinemo, nikada ne desi. To je ogroman utrošak energije i vremena koje dovodi do negativnog raspoloženja - opominje psihoterapeut.
Zato, kada prepoznate da počinjete ponovo da brinete, recite odlučno sebi "stop". Zaustavite lanac misli, istrgnite se iz tog konteksta i jednostavno prestanite. Odustanite od iracionalnog zahteva da morate brinuti. Recite sebi suprotno: “Ne moram stalno da brinem jer time ne sprečavam ništa što bi se moglo dogoditi”.
- U prevazilaženju problema sa brigom, mogu vam pomoći i trening rešavanja problema, asertivni trening, tj. trening veština komunikacije i samopouzdanja, trening relaksacije i sl. Ukoliko ne možete sami da se izborite sa brigom, obratite se psihologu ili psihoterapeutu za pomoć - predlaže Marija Benin.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
