Polipi materice su izrasline koje se pojavljuju na unutrašnjoj sluznici materice i šire se u šupljinu materice. Obično su benigni, ali mali broj njih može biti prekancerozan. Takođe se nazivaju polipi endometrijuma. Ovo su načini na koje se dijagnostikuju i leče.

Kod pojedinih žena polipi na materici mogu izazvati komplikacije, kao što su poteškoće sa začećem i obilno menstrualno krvarenje. Polipi materice su male, često benigne izrasline koje se pojavljuju u sluzokoži materice. Polipi materice su relativno česti, a osoba može razviti više od jednog polipa.

Obično su manji od jednog centimetra. Međutim, neke mogu narasti da popune celu matericu. U nekim slučajevima mogu rasti duž donjeg dela materice i protezati se od grlića materice.

Polipi mogu biti pričvršćeni za sluzokožu materice ili mogu imati veliku ravnu osnovu. Obično se pojavljuju kod žena u premenopauzi i postmenopauzi. Međutim, najčešći kod žena između 40 i 49 godina starosti.

polipi-na-materici-shutterstock-2105228816.jpg
Shutterstock 

Polipi materice često ne izazivaju nikakve simptome. Ako se simptomi pojave, oni mogu uključivati:

  • preterano obilne menstruacije
  • neredovno menstrualno krvarenje (kao što su, različite količine krvarenje, krvarenje u nepredvidivim i čestim intervalima)
  • vaginalno krvarenje između menstruacije
  • vaginalno krvarenje nakon menopauze
  • neobičan vaginalni iscedak
  • grčevi ili bol
  • krvarenje nakon odnosa

Rak materice može izazvati slične simptome pa stoga Centar za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuje da kontaktirate lekara ukoliko ima simptome tokom dve nedelje ili duže.

Da li su polipi kancerogeni?

Polipi materice su obično benigni. U retkim slučajevima, oni mogu biti kancerogeni ili prekancerozni. Međutim, šansa za razvoj malignih polipa materice je mala.

Sistematski pregled i metaanaliza iz 2019. godine ispitali su 51 studiju koja je objavila podatke o 35.345 ljudi. Autori su utvrdili da je ukupna prevalencija malignih polipa materice bila 2,73 odsto.

Takođe su otkrili da je šansa za malignitet manje uobičajena kod onih koje su bile u premenopauzi, sa prevalencijom od 1,12 odsto. Ova cifra se povećala na 4,93 odsto kod onih koje su bile u postmenopauzi.

Pored toga, šansa za malignitet se povećava ako polipi izazivaju simptome. Šansa za malignitet je bila 5,14 odsto kod onih koji su imali simptome i 1,89 odsto kod onih koji nisu.

estrogen-shutterstock-351297197.jpg
Shutterstock 

Visoki nivoi estrogena mogu uticati na razvoj polipa

Tačan uzrok polipa materice nije poznat. Razvijaju se kao rezultat prekomernog rasta tkiva endometrijuma. Stručnjaci teoretišu da visoki nivoi estrogena mogu igrati ulogu u njihovom razvoju.

Faktori rizika mogu uključivati:

  • korišćenje terapija lekovima za rak dojke
  • perimenopauzu ili postmenopauzu
  • gojaznost
  • visok krvni pritisak

Lečenje polipa materice zavisi od pojedinačnih simptomi osobe, rizika od maligniteta i zabrinutosti za plodnost.

Kod asimptomatskih polipa lečenje nekada nije potrebno. U ovim slučajevima, lekar može preporučiti njihovo praćenje. Ako je lečenje neophodno, to obično podrazumeva hirurško uklanjanje.

Alternativna hirurška opcija je dilatacija i kiretaža. Ovo je postupak kojim se uklanja tkivo iz materice. Hirurg će koristiti mali instrument za otvaranje grlića materice i poseban alat koji se zove kireta za uklanjanje tkiva unutar materice.

Ako su polipi prekancerozni, lekar može preporučiti različite opcije lečenja koje mogu podrazumevati uuklanjanje materice i druge terapije, uključujući hemoterapiju i zračenje, ako se otkrije rak, iako je ovo veoma to retko.

profimedia0180737378.jpg
Profimedia 

Da li se polipi mogu sprečiti?

iako nije moguće sprečiti razvoj polipa materice, moguće je smanjiti svoje faktore rizika održavanjem umerene težine i kontrolom krvnog pritiska.

Polipi materice mogu izazvati neke komplikacije. Oni uključuju:

Hormonska terapija progesteronom nakon operacije može pomoći u sprečavanju ponovne pojave polipa jer pomaže u stanjivanju unutrašnjeg sloja materice.

Dijagnostika uključuje rendgenski snimak, ultrazvuk

Dijagnoza se najčešće postavlja histeroskopijom, tj pregledom tokom kog se u uterinsku šupljinu ubacuju cev sa kamerom.

Takođe, dijagnostika može uključivati

  • ultrazvuk, iako oni mogu biti manje precizni
  • histerosalpingografija - rendgenski snimak materice sa bojom koja pomaže da se istakne unutrašnjost
  • fiziološka sonografija, što je ultrazvučni pregled koji se radi nakon punjenja šupljine materice fiziološkim rastvorom

Konačna dijagnoza se javlja kada lekar ukloni polip i pošalje ga u laboratoriju na analizu. Laboratorija može testirati na rak.

pregled-kod-lekara-shutterstock-2172793971.jpg
Shutterstock 

Kada se obratiti lekaru?

Potrebno je da se konsultujete sa lekarom ukoliko ni nakon dve nedelje od kada se pojave simptomi koji mogu ukazivati na prisustvo polipa, ne prolaze. takođe, ukoliko imate bilo kakve neuobičajene simptome koji prate menstrualne cikluse, savetuje se da se javite lekaru.

Žene koje imaju poteškoća sa začećem takođe se mogu javiti lekaru ako ne mogu da zatrudne u roku od jedne godine redovnih odnosa ili šest meseci kod ljudi starijih od 35 godina.

Iako polipi možda nisu glavniuzrok, lekar ih može proveriti kada pacijent prijavi probleme sa plodnošću.

Prenela: O.M.

(Izvor: Medicalnewstoday.com/Zdravlje.Kruir.rs)