Možete imati manjak magnezijuma i kada su nalazi uredni: Svaka treća osoba je u deficitu
Skoro polovina populacije (između 48% i 52%) unosi manje magnezijuma nego što je organizmu potrebno, pokazuju podaci NHANES studije, jedne od najvećih nutritivnih studija sprovedenih u SAD. Evropske studije navode da snižen unos magnezijuma pogađa između 20% i 30% opšte populacije.
Magnezijum učestvuje u više od 300 biohemijskih procesa u organizmu i važan je za rad mišića, nerava, srca i kostiju. Zbog toga njegov nedostatak može da se odrazi na različite organe i sisteme, često na načine koje ne povezujemo odmah sa ishranom.
Zanimljivo je da problem često nije u ishrani. Moderna prerada hrane i osiromašenje zemljišta mineralima doveli su do pada sadržaja magnezijuma u povrću i do 80% u poslednjih sto godina. Dodatni faktor su lekovi poput diuretika, koji ubrzavaju gubitak magnezijuma iz organizma.
Ispod radara
Deficit se često ne primeti jer se ne odražava odmah u analizi krvne slike. Naučnici ga zato nazivaju "skrivenim" ili subkliničkim deficitom. Jedan od razloga je to što organizam dugo održava stabilan nivo magnezijuma u krvi koristeći zalihe iz kostiju i drugih tkiva, pa rezultat može da bude uredan i kada su zalihe već smanjene.
Ako se osećate umorno, imate grčeve, probleme sa spavanjem ili ste razdražljivi, razgovarajte sa lekarom o mogućem nedostatku magnezijuma, posebno ako pripadate nekoj od rizičnih grupa.
Iako se magnezijum prirodno nalazi u orašastim plodovima, semenkama, mahunarkama, integralnim žitaricama i zelenom lisnatom povrću, stručnjaci upozoravaju da njegov unos nije uvek dovoljan da nadoknadi povećane potrebe ili gubitke izazvane pojedinim bolestima i lekovima.
Izvor: Ods.od.nih.gov/Zdravlje.kurir.rs
