Alergija na crveno meso može da se razvije posle ujeda krpelja: Simptomi se javljaju tek nakon nekoliko sati
Krpelji su poznati po tome što prenose infekcije koje mogu da izazovu ozbiljna oboljenja, poput lajmske bolesti i krpeljnog meningoencefalitisa. Međutim, oni mogu da budu odgovorni i za jedno mnogo manje poznato stanje - alfa-gal sindrom, retku alergiju na crveno meso koja u pojedinim slučajevima može da izazove i po život opasne reakcije.
Ovaj sindrom prvi put je povezan sa ujedom krpelja pre petnaestak godina, a danas se dijagnostikuje sve češće. Stručnjaci smatraju da tome doprinosi veća informisanost lekara i pacijenata, ali i širenje staništa pojedinih vrsta krpelja.
Za razliku od drugih bolesti koje prenose krpelji, sindrom alfa-gal ne izazivaju bakterije ili virusi. Nastaje kada imuni sistem razvije reakciju na alfa-gal, vrstu šećera koja se nalazi u tkivima većine sisara, poput krava, svinja i ovaca.
Kako nastaje alergija?
Alfa-gal se prirodno nalazi u mesu sisara i obično ne izaziva probleme kada se unosi hranom. Međutim, određene vrste krpelja mogu da ga unesu direktno u krvotok tokom ujeda, što kod pojedinih ljudi pokreće stvaranje antitela.
Kasnije, kada osoba pojede crveno meso, imuni sistem može da prepozna alfa-gal kao pretnju i pokrene alergijsku reakciju.
- Pokazalo se da je koža izuzetno važno mesto za razvoj alergijske reakcije. Da se sve dešava isključivo unosom hrane, ne bismo razvili ovu vrstu alergije - objašnjava dr Skot Komins, istraživač alfa-gal sindroma sa Univerziteta Severne Karoline.
Alergija ne utiče na unos ribe, morskih plodova, piletine, ćuretine ili jaja, ali kod nekih osoba može da izazove reakciju i nakon određenih mlečnih proizvoda.
Simptomi se ne javljaju odmah
Jedna od specifičnosti alfa-gal sindroma jeste to što se simptomi često ne pojavljuju odmah nakon obroka, već nekoliko sati kasnije.
- Pacijent može da pojede meso uveče, a da se probudi usred noći sa ozbiljnim simptomima. Zbog toga je i pacijentima i lekarima teško da povežu reakciju sa hranom koja je pojedena nekoliko sati ranije - kaže prof. Marijane van Hage sa Karolinskog instituta u Švedskoj.
Simptomi mogu da uključuju osip, svrab, oticanje, nadutost, bolove u stomaku, mučninu i druge digestivne tegobe. U težim slučajevima mogu da se jave otežano disanje, pad krvnog pritiska i anafilaktički šok.
Kako se leči alfa-gal sindrom?
Ne postoji lek koji može trajno da ukloni alfa-gal sindrom. Osnova lečenja je izbegavanje namirnica koje izazivaju reakciju, pre svega crvenog mesa i proizvoda poreklom od sisara. Kod nekih osoba potrebno je ograničiti i unos određenih mlečnih proizvoda, želatina ili pojedinih lekova i medicinskih preparata koji sadrže sastojke životinjskog porekla.
U slučaju blažih reakcija mogu da se koriste antihistaminici, dok pacijenti koji su imali teške alergijske reakcije često sa sobom nose autoinjektor adrenalina za hitne situacije.
Kod pojedinih pacijenata alergija vremenom može da oslabi, a istraživanja pokazuju da se to dešava kod približno 15 do 20 odsto obolelih. Ipak, stručnjaci naglašavaju da je izbegavanje novih ujeda krpelja i dalje najvažniji način za smanjenje rizika od pogoršanja simptoma i održavanja alergije.
Izvor: miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.kurir.rs
