Kortizolski stomak odoleva i najstrožim dijetama: Ima li pomoći od omega 3 masnih kiselina i magnezijuma?

Kortizolski stomak je popularan naziv za stomačnu gojaznost. Pretpostavlja se da povišen nivo hormona kortizola utiče na mesto i količinu masnog tkiva koje se taloži u organizmu.

Na telesnu težinu utiču brojni faktori - način ishrane, nivo fizičke aktivnosti, postojeća zdravstvena stanja, kvalitet i dužina sna, genetika. Važnu ulogu imaju i hormoni kao što su androgeni, progesteron i estrogen, insulin, hormoni štitaste žlezde i kortizol.

Nivoi ovih hormona mogu da deluju na taloženje masnog tkiva. Na primer, žene pre menopauze obično imaju više masnog tkiva u predelu butina, kukova i zadnjice. Nakon menopauze, kada nivo estrogena opadne, masno tkivo se češće pomera ka predelu stomaka i gornjem delu tela.

Kortizol i povećanje telesne težine

Kortizol je hormon koji se često naziva „hormonom stresa“. Nadbubrežne žlezde luče kortizol i adrenalin. Oba hormona učestvuju u odgovoru organizma na stres. Adrenalin pokreće reakciju „bori se ili beži“, obezbeđujući energiju za suočavanje sa opasnošću ili bekstvo. Kortizol deluje nakon adrenalina i pomaže organizmu da duže ostane budan i spreman za reakciju.

 - Nije naučno potvrđena ideja da hronični stres podiže kortizol, koji zatim uzrokuje prekomerno nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka - kaže dr Reksford Ahima, direktor Odeljenja za endokrinologiju, dijabetes i metabolizam pri Univerzitetu Džons Hopkins. On ipak dodaje da postoje i određena medicinska stanja koja mogu da isprovociraju abnormalno visok nivo kortizola i imaju za posledicu povećanje telesne težine u predelu stomaka.

Kušingov sindrom

Kušingov sindrom je stanje u kojem organizam luči previše kortizola. Može nastati zbog tumora, ali i kao neželjena reakcija na primenu pojedinih lekova. Jedan od najčešćih simptoma ovog sindroma jeste povećanje telesne težine u predelu stomaka, dok ruke i noge ostaju relativno vitke.

Ako je uzrok povećanja obima stomaka Kušingov sindrom, mogu da se jave i sledeći simptomi:

povećanje telesne težine u predelu lica (tzv. „mesečevo lice“);
masni jastučić između ramena (tzv. „bivolja grba“);
ružičaste ili ljubičaste strije na stomaku, kukovima, butinama, grudima i ispod pazuha;
tanka i osetljiva koža koja lako dobija modrice;
sporo zarastanje rana;
akne.

Metabolički sindrom

Metabolički sindrom predstavlja skup poremećaja koji povećavaju rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i moždanog udara. Osobe sa metaboličkim sindromom često imaju oblik tela koji se opisuje kao „jabuka“, što znači da je najveći deo masnog tkiva smešten u predelu stomaka.

Znaci metaboličkog sindroma su obim struka veći od 89 cm kod žena i iznad 102 cm kod muškaraca, krvni pritisak 130/80 mmHg ili viši, povišen nivo šećera u krvi, trigliceridi iznad 150 mg/dL, snižen HDL („dobar“) holesterol – ispod 40 mg/dL kod muškaraca i manje od 50 mg/dL kod žena.

Lekar može da postavi dijagnozu metaboličkog sindroma ako su prisutna najmanje tri od pet navedenih kriterijuma.

-  Metabolički sindrom je češći kod starijih osoba i žena nakon menopauze, a povezan je sa insulinskom rezistencijom i hroničnim zapaljenjem. Međutim, još uvek nije u potpunosti razjašnjeno šta ga tačno uzrokuje. Ulogu imaju genetski faktori, prekomeran unos visokokalorične i industrijski prerađene hrane lošeg kvaliteta, nedovoljno sna, fizička neaktivnost i dugotrajan psihološki stres - kaže dr Ahima.

Kako se rešiti „kortizolskog stomaka“?

Smanjenje nivoa stresa (a samim tim i nivoa kortizola) ne znači nužno da ćete izgubiti masno tkivo u predelu stomaka. Ipak, niži nivo stresa doprinosi opštem zdravlju i može da bude deo uspešnog procesa mršavljenja. Korisno je da primenjujete sledeće preporuke:

Izaberite fizičku aktivnost u kojoj uživate. Dr Ahima preporučuje najmanje 8.000 koraka dnevno i vežbe snage. Savet je ipak da se ne preteruje jer previše intenzivnog vežbanja bez dovoljno vremena za oporavak može da dovede do povećanja nivoa kortizola.

Doktor savetuje i da idete na spavanje i budite se u isto vreme, nastojte da spavate oko osam sati u hladnoj, tamnoj sobi, bez ometajućih faktora.

Tehnike opuštanja, poput meditacije, vežbi disanja, tai čija, mogu pomoći u regulaciji nervnog sistema, smanjenju stresa i podsticanju osećaja opuštenosti. Boravite u prirodi, istraživanja pokazuju da 20 minuta u parku ili šumi može značajno da snizi nivo kortizola.

Ako je uzrok nakupljanja masnog tkiva u predelu stomaka neko medicinsko stanje, poput Kušingovog sindroma, lekar može propisati terapiju koja će smanjiti nivo kortizola i ublažiti simptome.

- Lekovi koji blokiraju dejstvo kortizola mogu da smanje nivo ovog hormona kod pacijenata sa Kušingovim sindromom koji nisu kandidati za operaciju. Međutim, ne postoje naučni dokazi da suplementi koji se reklamiraju kao blokatori kortizola pomažu u lečenju uobičajenih oblika gojaznosti - kaže dr Ahima.

Postoji li detoks dijeta za „kortizolski stomak“?

Ne postoji posebna dijeta za „kortizolski stomak“, ali obrasci zdrave ishrane mogu pomoći u smanjenju upalnih procesa u organizmu. Istraživanja pokazuju da namirnice bogate magnezijumom, kao što su avokado, banana, tamna čokolada, brokoli i spanać, mogu da smanje nivo kortizola.

Takođe, namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama: riba (inćuni, losos i tuna), čia semenke, laneno seme i orasi mogu doprineti regulaciji nivoa kortizola. Savetuje se i ishrana koja doprinosi zdravlju crevne mikrobiote, kao što su grčki jogurt, kombuha i kiseli kupus.

S druge strane, ishrana bogata šećerom, zaslađenim napicima, alkoholom i kofeinom može dovesti do povećanja nivoa kortizola. Mediteranski način ishrane smatra se jednim od najboljih modela zdrave i protivupalne ishrane, a može doprineti i snižavanju nivoa kortizola.

Postoje li suplementi za „kortizolski stomak“?

Suplementi nisu univerzalno rešenje za stres niti za regulaciju nivoa kortizola, napominje doktor.

-  Sve vitamine i minerale koji su potrebni organizmu moguće je uneti pravilnom i raznovrsnom ishranom. Ne postoje potvrđeni suplementi koji mogu da smanje takozvani „kortizolski stomak“ - kaže dr Ahima.

Izvor: webmd.com/ zdravlje. kurir.rs

Kako stres menja apetit? Prof. dr Vešović otkriva zašto telo različito reaguje na pritisak