5 besplatnih navika koje produžavaju život: Stručnjaci otkrivaju šta je ključno za dugovečnost
Na društvenim mrežama dugovečnost se često povezuje sa skupim suplementima, pametnim uređajima, posebnim režimima ishrane i različitim tretmanima. Međutim, za duži i zdraviji život možda nisu potrebne komplikovane ni skupe metode. Stručnjaci za dugovečnost izdvajaju nekoliko jednostavnih navika koje praktično ništa ne koštaju, a mogu da doprinesu očuvanju srca, mozga, pokretljivosti i opšteg zdravlja.
Umesto jutarnjeg gledanja u telefon - prošetajte
Fizička aktivnost ima važnu ulogu u očuvanju fizičkih i kognitivnih sposobnosti tokom starenja, ističe dr S. Džej Olšanski, profesor epidemiologije i istraživač dugovečnosti na Univerzitetu Ilinois u Čikagu.
- Posebno jednostavan izbor je hodanje. Ono je deo svakodnevnog života stanovnika takozvanih plavih zona, područja poznatih po velikom broju stogodišnjaka. Redovno hodanje povezano je sa boljim krvnim pritiskom, holesterolom i nivoom šećera u krvi, kao i zdravljem kostiju, kvalitetnijim snom i boljim mentalnim zdravljem - navodi dr Olšanski.
Zamenite dve namirnice voćem ili povrćem
Mediteranski način ishrane i DASH režim povezuju se sa dugovečnošću i manjim rizikom od bolesti srca, raka i drugih hroničnih bolesti. Ipak, dr Alis Lihtenštajn, stručnjak za ishranu sa Univerziteta Tafts, naglašava da nije neophodno strogo pratiti jedan određeni režim ishrane.
- Važnije je da jelovnik sadrži više celovitih namirnica - integralne žitarice, voće, povrće, orašaste plodove, mahunarke, ribu, nemasnu živinu i biljna ulja, uz manje ultraprerađene hrane. Jedan od najjednostavnijih saveta jeste da sa spiska za kupovinu izbacite dve manje hranljive, prerađene namirnice i zamenite ih voćem ili povrćem. Tako ne samo da unosite više korisnih hranljivih materija već smanjujete i unos dodatog šećera, soli i zasićenih masti - sugeriše dr Lihtenštajn.
Spavajte najmanje sedam sati
Dobar san jedan je od važnih činilaca zdravog starenja. Jedno istraživanje pokazalo je da muškarci koji redovno spavaju sedam do osam sati mogu da imaju oko pet godina duži očekivani životni vek, dok je kod žena razlika oko dve i po godine.
Nedovoljno i nekvalitetno spavanje povezano je sa metaboličkim poremećajima, hroničnom upalom i promenama u funkcionisanju imunskog i nervnog sistema, a time i sa većim rizikom od bolesti srca, dijabetesa i drugih hroničnih oboljenja.
San je važan i za zdravlje mozga. Tokom spavanja odvijaju se procesi uklanjanja otpadnih materija iz mozga, dok je hronično nedovoljno spavanje povezano sa većim rizikom od kognitivnog propadanja i demencije.
Negujte odnose sa drugim ljudima
Ljudi stariji od 80 godina koji zadržavaju pamćenje karakteristično za znatno mlađe osobe, poznati kao "superejdžeri", često imaju jednu zajedničku osobinu - društveno su aktivni, ističe dr Emili Rogalski, neurolog i istraživač koja proučava ovu grupu.
- To se uklapa u brojna istraživanja koja usamljenost i socijalnu izolaciju povezuju sa lošijim zdravstvenim ishodima i većim rizikom od prerane smrti. Pritom nije presudan broj ljudi sa kojima smo u kontaktu, već kvalitet tih odnosa - sugeriše dr Rogalski.
Jedan od načina za stvaranje smislenih društvenih veza može da bude volontiranje. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji su volontirali između jednog i četiri sata nedeljno imali sporije biološko starenje u odnosu na one koji nisu volontirali.
Pokušajte da budete optimističniji
Optimizam možda nije samo pitanje raspoloženja. Istraživanja ga povezuju sa dužim životnim vekom, a jedno je pokazalo povezanost sa čak 15 odsto dužim životom, navodi dr Laura Kubzanski, profesorka društvenih i bihejvioralnih nauka na Harvard T. H. Čen školi javnog zdravlja.
- Optimističniji ljudi imaju i povoljnije pokazatelje zdravlja srca i niže nivoe upalnih procesa. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da češće postavljaju ciljeve i veruju da mogu da ih ostvare, zbog čega mogu biti skloniji zdravijim izborima - kvalitetnijoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i izbegavanju pušenja - sugeriše dr Kubzanski.
Optimizam može da pomogne i u suočavanju sa stresom. Usmerenost ka budućnosti olakšava sagledavanje teških perioda kao prolaznih i može da doprinese boljem nošenju sa svakodnevnim problemima.
Naučnici ipak naglašavaju da ne postoji jedan recept za dugovečnost. Na način na koji starimo utiču genetika, okruženje i čitav niz životnih navika koje su međusobno povezane.
Izvor: Health.com/Zdravlje.kurir.rs
